Operacija katarakte je zahvat koji traje kratko, a pacijent istog dana ide kući. Baš zbog toga se najveći deo priče o njoj vodi oko onoga što se dešava u sali, dok ono što pacijenta zapravo najviše zanima počinje tek kada izađe napolje: šta smem, šta ne smem, koliko dugo, i po čemu ću znati da nešto nije u redu.
U Specijalnoj očnoj bolnici Vidar-Orasis Swiss u Novom Sadu ova pitanja čujemo na svakoj kontroli posle zahvata. Radimo od 2010. godine, a tim čine i četiri univerzitetska profesora. Zbog toga tekst prati redosled kojim se pitanja stvarno javljaju, od prvog dana nadalje.
Pitanja koja se u ordinaciji postavljaju gotovo na svakom pregledu zvuče ovako. Kada mogu da vozim? Kada da se vratim na posao? Smem li da se sagnem da vežem pertle ili da podignem unuka? Kada mogu pod tuš i da operem kosu? Mogu li da radim u bašti, da idem na bazen, u saunu, na more? Kada dobijam nove naočare, jer sa starima sada ne vidim ništa? I kada se operiše drugo oko?
Ovaj tekst je pokušaj da se na ta pitanja odgovori pošteno, redom kojim se javljaju: prvi dan, prva nedelja, prvi mesec. Napisan je i za pacijenta i za člana porodice koji ga vodi kući i koji će prvih dana biti taj koji pamti raspored kapi.
Jedna stvar mora da bude jasna pre svega ostalog. Ovo su opšte smernice o tome kako oporavak obično izgleda. One ne mogu i ne treba da zamene raspored koji ćete dobiti od svog hirurga. Ograničenja se određuju pojedinačno: zavise od toga kako je zahvat protekao, u kakvom je stanju bilo oko pre zahvata, koje sočivo je ugrađeno, kakav je očni pritisak posle zahvata i koje druge bolesti imate. Ako se nešto u ovom tekstu razlikuje od onoga što piše na vašem otpusnom listu ili od onoga što vam je lekar rekao, prednost ima uputstvo vašeg lekara. Bez izuzetka.
I druga stvar, jednako važna. Oporavak nije linija koja ide samo naviše. Vid se prvih dana često menja iz sata u sat, ume da bude bolji ujutru nego uveče, ili obrnuto. To što jednog dana vidite lošije nego prethodnog ne znači nužno da nešto nije u redu, ali postoje znaci kod kojih se ne čeka i ne razmišlja. Njih ćemo navesti odmah, pre svega ostalog, jer su najvažniji deo ovog teksta.
Znaci zbog kojih se odmah javljate lekaru
Ovi znaci ne spadaju u normalan tok oporavka. Ako se pojavi bilo koji od njih, ne čekajte zakazanu kontrolu i nemojte pretpostavljati da će proći do sutra. Javite se odmah.
- Nagli pad vida. Ne blaga zamućenost koja dolazi i prolazi, nego osetno i naglo pogoršanje u odnosu na ono kako ste videli dan ranije.
- Jak bol u oku koji ne popušta. Blaga nelagoda i osećaj stranog tela su očekivani. Bol koji raste, koji vas budi ili koji ne popušta nije.
- Izraženo crvenilo praćeno sekretom. Naročito gust, žućkast ili zelenkast iscedak, slepljene trepavice ujutru, otok kapka.
- Bleskovi svetlosti („munje”) i nagli nalet novih mušica. Posebno ako ih ranije nije bilo ili ako ih je odjednom mnogo više.
- Senka ili „zavesa” koja ulazi u vidno polje. Sa strane, odozgo ili odozdo, kao da neko navlači tamnu zavesu preko dela slike.
- Naglo izražena osetljivost na svetlo praćena bolom, toliko da ne možete da otvorite oko.
- Povraćanje uz jak bol u oku i glavobolju.
Ako se javi bilo šta sa ove liste, pozovite 021 63 61 222. Vidar-Orasis Swiss radi radnim danima do 20 časova, a vikendom ne radi. Van tog vremena javite se najbližoj hitnoj službi ili dežurnoj očnoj ambulanti. Nemojte čekati ponedeljak i nemojte se pravdati da „verovatno nije ništa”: kod ovih znakova je bolje doći nepotrebno nego zakasniti.
Ostatak teksta govori o onome što jeste uobičajen tok.
Zašto oporavak izgleda drugačije nego što ljudi očekuju
Pre nego što pređemo na dane i nedelje, korisno je razumeti šta se u oku zapravo desilo, jer se iz toga vidi zašto pravila izgledaju baš tako.
Kod savremene operacije katarakte zamućeno prirodno sočivo se ne vadi u komadu. Kroz vrlo mali rez na rubu rožnjače (providnog prednjeg dela oka, koji možete zamisliti kao staklo na satu) ulazi se do sočiva, ono se ultrazvučnom sodom razlaže na sitne delove i izvlači, a prirodna providna opna koja ga je obavijala ostaje na mestu. U tu opnu se zatim ugrađuje intraokularno sočivo, veštačko sočivo koje trajno ostaje u oku. Ta tehnika se zove fakoemulzifikacija i u literaturi se navodi kao standardna metoda, što je podatak koji treba da potvrdi vaš lekar. Više o samom zahvatu i o tome kako se donosi odluka o njemu možete pročitati na stranici hirurgija katarakte.
Iz ovog opisa proizlaze tri stvari koje objašnjavaju gotovo sva pravila oporavka.
Prvo, na oku postoji rez. Mali je i najčešće se ne šije, jer je napravljen tako da se sam zatvara pritiskom tečnosti iznutra. To je velika prednost za brzinu oporavka, ali znači i da rez prvih dana nije zarastao kao ožiljak, nego samo priljubljen. Sve što naglo menja pritisak u oku ili mehanički gura očnu jabučicu, dok taj rez još nije čvrsto zatvoren, nosi rizik. Odatle zabrana trljanja, oprez sa saginjanjem i dizanjem tereta, i štitnik preko oka za spavanje.
Drugo, oko je bilo otvoreno. Ma koliko kratko i u sterilnim uslovima, unutrašnjost oka je bila u kontaktu sa spoljnim svetom. Zato se posle zahvata daju kapi sa antibiotikom i zato se prvih dana izbegava sve što povećava izloženost prljavštini i mikroorganizmima: bazen, sauna, jezero, more, prašnjav rad, rad sa zemljom.
Treće, u oku je izazvana kontrolisana povreda, pa sledi upalna reakcija. To je normalan biološki odgovor tkiva, a ne komplikacija. Ali ta reakcija daje osećaj peska, crvenilo, blagu zamućenost i osetljivost na svetlo, i mora se držati pod kontrolom. Zato se daju protivupalne kapi, i zato se one ne prekidaju samovoljno čim se osećate bolje.
Kada se pravila gledaju kroz ova tri razloga, prestaju da izgledaju kao proizvoljna lista zabrana i postaje jasnije šta je u vašoj konkretnoj situaciji verovatno u redu, a šta nije.
Prvi dan
Prvih nekoliko sati
Zahvat se najčešće radi u lokalnoj anesteziji, kapima, i pacijent istog dana ide kući. Prvo što većina ljudi primeti kada oko bude otkriveno jeste da je slika svetlija i da su boje drugačije, često izraženo plavičaste ili hladnije. Razlog je jednostavan: zamućeno sočivo je godinama radilo kao žućkasti filter kroz koji je prolazila svetlost. Kada se taj filter ukloni, mozgu odjednom stiže više svetlosti i drugačiji odnos boja. Na to se privikava za nekoliko dana do nekoliko nedelja i to je uobičajena pojava, a ne greška.
Istovremeno, slika najčešće nije oštra. Bude mutna, kao kroz staklo koje se zamaglilo, ponekad i sa duplim konturama. To zbunjuje ljude koji su očekivali da će odmah videti savršeno. Zamućenost prvih dana potiče od otoka rožnjače, od kapi, od široke zenice i od same upalne reakcije, i uobičajeno je da se popravlja postepeno.
Očekivano je i sledeće: osećaj peska ili trepavice u oku, suzenje, blago crvenilo, naročito na mestu reza, osetljivost na jako svetlo, i osećaj da je kapak težak. Nelagoda je obično blaga i podnošljiva.
Šta se radi kod kuće toga dana
Uobičajeno je da se prvi dan provede mirno. Ne u krevetu i ne u zamračenoj sobi, jer to nikome ne koristi, ali bez naprezanja. Praktično, to znači sledeće.
Pustite da vas neko drugi vozi kući. Ne vozite sami tog dana, ni na kratko, ni po mirnoj ulici. Vid je zamućen, zenica široka, a reakcije usporene.
Odmarajte sa podignutom glavom, na jastuku, a ne ravno. Nemojte ležati na strani operisanog oka.
Nosite sunčane naočare kada izlazite napolje, i tog dana i narednih. Nisu tu radi izgleda, nego zato što je osetljivost na svetlo prvih dana izražena, a naočare usput čuvaju oko od vetra, prašine i nesvesnog dodirivanja.
Gledanje televizije, korišćenje telefona i čitanje najčešće se ne zabranjuju, jer ne opterećuju oko na način koji bi škodio rezu. Problem je samo to što ćete kroz zamućen vid teško čitati, pa je bolje ne insistirati i ne nervirati se. Ako čitate, radite to na većem slovu i kraće.
Ono što se izbegava toga dana: saginjanje glave ispod nivoa struka, dizanje težih stvari, naprezanje, žustro brisanje lica peškirom, i naravno svaki dodir oka.
Prva noć i štitnik
Uobičajeno je da se prvih noći spava sa zaštitnim štitnikom preko operisanog oka, onim providnim plastičnim ili sa gazom, kako je klinika propisala. Razlog nije bol. U snu nemate kontrolu: ljudi se okrenu na stomak, zabiju lice u jastuk ili se protrljaju rukom kroz san. Štitnik je tu da to spreči. Koliko noći se nosi, i da li se uopšte nosi, propisuje vaš lekar.
Spavajte na leđima ili na strani neoperisanog oka. Ako inače spavate na stomaku, prvih dana će vam biti neudobno, ali je vredno truda.
Ako vas u toku noći probudi nelagoda, obratite pažnju na razliku između osećaja peska, koji je očekivan, i pravog bola, koji nije. Za blagu nelagodu je najčešće dovoljan običan analgetik koji inače koristite, ali i to pitajte lekara pre nego što odete kući.
Kontrolni pregled sutradan
Uobičajeno je da se prvi kontrolni pregled obavi vrlo brzo posle zahvata, često već narednog dana. Na tom pregledu se gleda kako izgleda prednji deo oka, kako je rez, kakav je očni pritisak i kako se sočivo smestilo, i tu se najčešće precizira raspored kapi za dalje. Tačan termin te prve kontrole i svih narednih dobijate od svog lekara i on ima prednost nad bilo kakvim opštim rasporedom iz teksta.
Na tu kontrolu ne vozite sami. Povedite nekoga ili dođite prevozom.
Zapišite unapred šta hoćete da pitate. Prvi dan posle zahvata ljudi zaborave polovinu pitanja čim sednu ispred lekara. Na kraju ovog teksta imate spisak pitanja koji možete poneti.
Prva nedelja
Prva nedelja je period u kojem se najviše toga menja i u kojem je disciplina najvažnija. Rez još nije čvrsto zarastao, kapi su na najgušćem rasporedu, a osećaj u oku se svakodnevno menja.
Kako se vid ponaša
Uobičajeno je da se vid postepeno izbistrava tokom prvih dana. Kod nekih ljudi to ide brzo, već posle dan ili dva, kod drugih sporije, u toku dve do tri nedelje. Sporije izbistravanje samo po sebi ne znači da nešto nije u redu; česti razlozi su otok rožnjače, gušća katarakta koja je zahtevala više rada u oku, ili suvoća oka.
Ono što gotovo svi primete: vid ume da varira u toku dana. Ujutru je često mutnije zbog suvoće i zbog toga što je oko bilo zatvoreno, pa se posle nekoliko ukapavanja popravi. Uveče se javlja zamor. Slika ume da se zamagli na nekoliko sekundi pa da se izbistri kada trepnete, što je najčešće znak suvog filma suza, a ne problema sa sočivom.
Oko svetlih izvora se prvih nedelja često vide krugovi ili odsjaji, naročito uveče. Kod dela pacijenata to se povlači kako otok popušta. Kod pacijenata sa sočivima koja imaju dodatna optička svojstva, deo tih pojava ostaje duže dok se mozak ne privikne, i o tome se razgovara pre izbora sočiva. O razlikama među sočivima pisali smo posebno u tekstu o vrstama sočiva za operaciju katarakte.
Osećaj u oku
Osećaj peska ili trepavice pod kapkom je najčešća tegoba prve nedelje. Dolazi otuda što su na površini rožnjače presečeni sitni nervi i što se film suza posle zahvata privremeno pogoršava. Uz to, kapi koje se koriste znaju dodatno da isušuju površinu oka.
Ako je osećaj suvoće izražen, mnogima pomažu veštačke suze, ali koje i koliko puta dnevno odlučuje vaš lekar, jer se moraju uklopiti sa ostalim kapima. Ako ste i pre zahvata imali suvo oko, prvih nedelja će verovatno biti izraženije. Recite lekaru i sve druge lekove koje uzimate, a kapi za glaukom nikako ne prekidajte na svoju ruku.
Crvenilo, najizraženije na mestu reza, uobičajeno je i obično bledi tokom prve do druge nedelje. Kod nekih pacijenata se javi jarko crvena mrlja na beonjači, kao modrica, koja može izgledati zastrašujuće, a najčešće je bezopasna i sama se povuče. Ipak, ako je praćena bolom ili padom vida, javite se.
Higijena, tuširanje i pranje kose
Uobičajeno je pravilo da voda, sapun i šampon ne treba da ulaze u operisano oko prvih dana.
Tuširanje se najčešće dozvoljava, ali sa glavom tako okrenutom da voda ne pada direktno na lice, ili sa zatvorenim očima i bez trljanja. Kupanje u kadi sa potapanjem glave se izbegava.
Pranje kose je lakše nego što ljudi misle ako se radi zabačene glave, kao u frizerskom salonu, tako da voda ide unazad. Idealno je da vam neko pomogne prvih dana. Saginjanje napred nad lavaboom je upravo ono što se izbegava, i zbog vode i zbog položaja glave.
Lice se pere vlažnom maramicom ili peškirom, zaobilazeći operisano oko. Ne trljajte, ne pritiskajte, ne skidajte naslage sa trepavica noktom. Ako ujutru ima sitnih naslaga, obrišite ih nežno čistom gazom, pokretom od nosa ka spolja.
Šminka oko oka, maskara i olovka se prvih dana ne koriste. Kada tačno smete ponovo, pitajte lekara.
Kuća, kuvanje, kućni poslovi
Lagani kućni poslovi se najčešće ne zabranjuju: kuvanje, postavljanje stola, lagano spremanje. Izbegavaju se poslovi koji dižu prašinu, poslovi sa jakim hemijskim sredstvima koja isparavaju i sve što traži da budete sagnuti glavom nadole.
Usisavanje, prevrtanje dušeka, nošenje kesa iz prodavnice i slično prvih dana prepustite nekome drugom. Ako živite sami, ovo je stvar koju vredi organizovati unapred, pre zahvata, a ne improvizovati posle.
Saginjanje i dizanje tereta
Ovo je pitanje koje se postavlja gotovo uvek, jer se tiče svakodnevnog života: kada smem da se sagnem?
Razlog za oprez je što se pri saginjanju glave ispod nivoa srca i pri naprezanju povećava pritisak u venskom sistemu glave, a time i opterećenje na oko u kojem rez još nije čvrsto zarastao. Isto važi za dizanje teškog, za naprezanje pri stolici, za jak kašalj i kijanje.
Praktične zamene su jednostavne. Umesto saginjanja, čučnite sa uspravnim leđima i glavom. Umesto dizanja tereta, gurajte ili tražite pomoć. Ako imate sklonost zatvoru, rešite to unapred hranom i tečnošću, uz dogovor sa svojim lekarom, jer je naprezanje u toaletu čest previd. Ako kijate, kijajte otvorenih usta, jer se tako smanjuje nagli skok pritiska.
Koliko dugo traje ograničenje za saginjanje i koliko kilograma smete da dignete i kada, mora vam reći hirurg, jer to zavisi od reza i od toka zahvata. Nemojte se voditi iskustvom komšije ili rođaka, jer to nisu ista oka ni isti zahvati.
Prvi mesec
Posle prve nedelje većina ljudi oseća da je najgore prošlo: oko manje smeta, vid je bistriji, svakodnevni život se vraća. Upravo tu nastaje najčešća greška, a to je da se pravila prekinu ranije nego što treba, jer se čovek oseća dobro. Zarastanje se ne završava kada prestane nelagoda.
Šetnja, vežbanje i sport
Šetnja se najčešće preporučuje rano, jer je korisna za opšte stanje i ne opterećuje oko. Lakše vežbanje bez naginjanja glave i bez težina obično dolazi na red posle prvih dana, ali tek uz odobrenje lekara. Trčanje, teretana, biciklizam, joga sa položajima u kojima je glava nadole, plivanje i borilački sportovi imaju svoje rokove i o svakom pitajte posebno. Naročito obratite pažnju na joga i pilates položaje sa glavom ispod nivoa srca, jer ljudi često misle da to nije „naprezanje” pa ih ne pomenu lekaru.
Bašta, njiva i fizički rad napolju
Ovo je u našim uslovima važno pitanje, jer veliki broj pacijenata ima baštu ili radi na imanju.
Rad sa zemljom spaja tri stvari koje se prvih nedelja izbegavaju odjednom: prašinu i zemlju u kojoj ima mikroorganizama, saginjanje, i naprezanje pri kopanju i nošenju. Zato se taj rad odlaže duže nego kancelarijski posao. Kada se vratite, radite sa zaštitnim naočarima i sa rukavicama, i nemojte brisati znoj sa lica rukom kojom ste dodirivali zemlju.
Sunce, more i putovanja
Sunčane naočare sa zaštitom od ultraljubičastog zračenja su razumna navika i pre i posle zahvata. Posle uklanjanja zamućenog sočiva svetlost do mrežnjače dolazi u većoj količini, pa vam na jakom suncu, na snegu ili na vodi lako zablešti.
Kupanje u moru, jezeru i bazenu spada u aktivnosti koje se odlažu, i to znatno duže nego tuširanje, jer je reč o vodi koja nije čista i o riziku od unošenja mikroorganizama u oko koje još zarasta. Tačan rok pitajte lekara, i pitajte ga pre nego što kupite kartu, a ne posle.
Kapi: raspored i zašto su važne
Kapi posle operacije katarakte nisu formalnost i nisu „za svaki slučaj”. One su, uz izbegavanje trljanja oka, najvažniji deo onoga što je u vašim rukama.
Šta se obično prepisuje i čemu služi
U oftalmologiji se posle ovog zahvata uobičajeno koriste tri grupe kapi, a šta ćete tačno vi dobiti i u kom rasporedu propisuje isključivo vaš lekar:
Kapi sa antibiotikom. Cilj je smanjenje rizika od infekcije u periodu dok rez zaraste. Koriste se kratko, po tačno određenom rasporedu, i ne skraćuju se samovoljno.
Protivupalne kapi. Njihov zadatak je da drže pod kontrolom upalnu reakciju koja je normalna posledica zahvata. Ovo su kapi koje se najčešće koriste najduže i koje se obično postepeno smanjuju, a ne prekidaju naglo. Ako se prekinu prerano, upalna reakcija zna da se vrati, sa zamućenjem i nelagodom, pa se lečenje produžava.
Veštačke suze. Nisu obavezne kod svakog, ali mnogima znatno olakšavaju osećaj peska i poboljšavaju stabilnost slike. Ako vam ih lekar odobri, ubacuju se u razmake između ostalih kapi.
Koliko koja grupa traje, koliko puta dnevno i po kojoj shemi se smanjuje, individualno je i piše u vašem uputstvu. Nijedan tekst na internetu, uključujući ovaj, ne sme da vam bude izvor za taj raspored.
Tehnika ukapavanja, korak po korak
Veliki broj ljudi kapi ukapava pogrešno i zbog toga dobija manje leka nego što misli. Evo kako se to radi.
- Operite ruke sapunom i vodom i dobro ih osušite. Ovo nije pro forma; ruke su najčešći put kojim infekcija dolazi do oka.
- Proverite bočicu. Pogledajte naziv i rok, i uverite se da je to prava kapljica ako imate više njih. Bočice se lako zamene, naročito ako liče.
- Sedite ili lezite sa glavom zabačenom unazad. Naslonite glavu na naslon fotelje ili lezite na krevet; tako ne morate da držite glavu u vazduhu i ruka je stabilnija.
- Kažiprstom nežno povucite donji kapak nadole tako da se između kapka i oka napravi mali džep. Ne pritiskajte očnu jabučicu.
- Gledajte nagore, ka plafonu, a ne u bočicu.
- Držite bočicu iznad oka, ali je ničim ne dodirujte za oko, trepavice ni prst. Vrh bočice mora ostati čist. Ako ga dodirnete, kontaminirali ste je.
- Istisnite jednu kap u taj džep na donjem kapku. Jedna kap je dovoljna. Oko fizički ne može da primi dve; druga se samo sliva niz obraz i troši vam lek.
- Zatvorite oko nežno, bez stiskanja i bez treptanja. Stiskanje istiskuje kap napolje, a treptanje je pumpa koja lek odvodi u suzni kanal.
- Prstom lagano pritisnite unutrašnji ugao oka, uz nos, oko trideset do šezdeset sekundi. Time se zatvara odvod u nos, lek duže ostaje na oku i manje ga ulazi u organizam. Ovo je korak koji gotovo svi preskaču, a najviše menja efekat.
- Ako ide više vrsta kapi, pravite razmak. Uobičajeno se ostavlja nekoliko minuta između dve različite kapi, jer u suprotnom druga ispira prvu. Tačan razmak pitajte lekara, a masti se po pravilu ostavljaju za kraj.
- Višak koji se sliva obrišite čistom gazom, ne trljajući oko.
Česte greške sa kapima
Prekid čim se oseća bolje. Najčešća greška. Osećaj nije merilo stanja upalne reakcije u oku.
Dupliranje doza da bi se „nadoknadilo”. Ako propustite dozu, ukapajte je čim se setite i nastavite po rasporedu, osim ako vam nije rečeno drugačije. Ne udvostručujte sledeću.
Korišćenje tuđih ili starih kapi iz kućne apoteke. Nikada. Naročito ne kapi sa kortikosteroidom koje su nekome ostale od ranije, jer one kod nekih ljudi dižu očni pritisak i moraju se koristiti pod nadzorom.
Dodirivanje vrha bočice. Kontaminirana bočica je izvor infekcije.
Zaboravljanje doza. Rešenje je banalno i vrlo efikasno: napravite papirnu tabelu za nedelju dana i precrtavajte svaku ukapanu dozu, ili podesite alarme na telefonu. Kada se kapi daju četiri ili pet puta dnevno, pamćenje otkazuje već drugog dana.
Zakažite kontrolni pregled. Pozovite 021 63 61 222 i dogovorite termin u očnoj bolnici Vidar-Orasis Swiss na Bulevaru oslobođenja 76A u Novom Sadu. Radimo radnim danima do 20 časova. Ako niste sigurni da li je nešto u oku uobičajeno ili nije, kontrolni pregled je najbrži način da to proverite.
Šta je normalno, a šta nije
Ovo je odeljak zbog kojeg većina ljudi i traži tekst kao što je ovaj. Cilj je da razlikujete dosadno od opasnog.
Uobičajene pojave
- Osećaj peska, trepavice ili suvoće. Najčešća tegoba, obično popušta tokom prvih nedelja.
- Blaga zamućenost vida koja varira u toku dana. Naročito ujutru i uveče.
- Crvenilo, posebno u zoni reza. Bledi postepeno.
- Jarko crvena mrlja na beonjači nalik modrici. Najčešće bezopasna, povlači se sama.
- Suzenje.
- Osetljivost na jako svetlo.
- Krugovi i odsjaji oko svetala uveče.
- Utisak da su boje hladnije i svetlije nego pre.
- Blaga nelagoda u oku, bez pravog bola.
- Osećaj da su nova slika i stare naočare u sukobu, uz vrtoglavicu i glavobolju kada gledate kroz staru dioptriju.
- Sitne tamne tačkice koje plutaju, ako ih je malo i ako ne rastu.
Pojave koje traže brz kontakt sa lekarom
- Nagli pad vida.
- Bol koji raste ili ne popušta na uobičajeni analgetik.
- Izraženo crvenilo sa gustim sekretom i otokom kapka.
- Bleskovi svetlosti i nagli nalet mušica.
- Zavesa ili senka preko dela vidnog polja.
- Naglo pogoršanje posle udarca u oko ili posle pada.
- Osećaj da vam je nešto ušlo u oko i da ne izlazi.
- Povraćanje sa jakim bolom u oku.
Kod ovih znakova se ne čeka zakazana kontrola. Pozovite 021 63 61 222 u radno vreme, a van njega hitnu službu ili dežurnu očnu ambulantu.
Postoji i treća grupa, ona koju ljudi najčešće previde, a to su pojave koje nisu hitne ali traže da ih pomenete na sledećoj kontroli: uporna suvoća koja vam smeta u svakodnevnom životu, osećaj da je vid stao i ne popravlja se, dvoslike, izražena razlika u utisku između dva oka, i to da vam se ne dopada nešto u kvalitetu vida. Ništa od toga ne treba da prećutite iz pristojnosti.
Zašto se oko ne sme trljati
Ovo je pravilo koje se najčešće prekrši, i to nenamerno, jer je trljanje oka refleks.
Rez na rožnjači je prvih dana zatvoren priljubljivanjem, a ne ožiljkom. Pritisak prstom na oko može mehanički da ga otvori ili razmakne. Kroz i najmanji otvor unutrašnjost oka postaje dostupna spolja, a upravo se toga u ovom periodu najviše čuvamo, jer je infekcija unutar oka retka ali ozbiljna komplikacija.
Uz to, trljanje se najčešće dešava baš zato što oko svrbi ili peče od suvoće. Tako nastaje krug: suvoća izaziva trljanje, trljanje izaziva nadražaj i još veću suvoću.
Praktična rešenja umesto trljanja:
- Ukapajte veštačke suze ako su vam odobrene; svrab od suvoće najbrže popušta na vlagu.
- Nosite sunčane naočare napolju, jer one usput sprečavaju da nesvesno stavite prst u oko.
- Noću nosite štitnik onoliko dugo koliko vam je rečeno.
- Ako je nagon jak, pritisnite dlan na obraz ispod oka, a ne na oko.
O tome zašto je trljanje očiju loša navika i van perioda oporavka pisali smo u posebnom tekstu, jer se ono povezuje i sa drugim stanjima rožnjače.
Zašto se izbegavaju prašina, bazen i sauna
Ova tri se pominju zajedno jer imaju isti koren, ali ne isti razlog.
Prašina i čestice. Zrno peska, brusna prašina ili čestica zemlje koja upadne u oko u periodu dok rez zarasta nosi dvostruki problem. Prvo, sam nadražaj i mogućnost sitne povrede površine. Drugo, i važnije, čovek na to reaguje trljanjem, i to jakim. Zato se prašnjavi poslovi odlažu, a kada im se vratite, radi se sa zaštitnim naočarima koje naležu sa strane.
Bazen, jezero, more i banje. Ovde je problem voda koja nikada nije sterilna. Hlorisana voda u bazenu smanjuje broj mikroorganizama, ali ih ne uklanja, a usput izaziva nadražaj i suvoću. U jezerima i toplim izvorima žive organizmi koji mogu izazvati teške infekcije rožnjače. Oko u kojem rez još nije zarastao nije mesto za taj rizik. Zato se kupanje odlaže znatno duže od tuširanja, a tačan rok daje lekar.
Sauna, parno kupatilo i vruća para. Ovde su tri stvari odjednom: vlažna topla sredina u kojoj mikroorganizmi lako opstaju, znojenje koje vodi ka brisanju lica rukama, i naglo širenje krvnih sudova uz porast pritiska u glavi. Isti oprez važi i za nadnošenje nad vrelim loncem i za inhalacije parom.
Prvih nedelja izbegavajte i mesta sa gustim duvanskim dimom i klimatizovane prostorije u kojima vazduh duva u lice, jer pogoršavaju suvoću i pojačavaju nagon za trljanjem.
Kada se vraćam na posao i za volan
Posao
Nema jednog odgovora, jer nema jednog posla. Gruba podela koja pomaže u razgovoru sa lekarom izgleda ovako.
Kancelarijski rad i rad za računarom obično se vraća najranije. Ograničenje najčešće nije samo oko: vid je prvih dana zamućen, pa je rad naporan i sporiji nego inače. Ako se vraćate rano, planirajte kraće smene, veći font i češće pauze.
Fizički rad, građevina, poljoprivreda, rad u radionici i sve gde se diže teret, sagiba ili odleću čestice odlaže se najduže i nikako se ne procenjuje po tome kako se osećate.
Tačan broj dana za vaše zanimanje traži se od hirurga, i tražite ga u pisanoj formi ako vam treba za poslodavca. Nemojte planirati povratak na dan kada vam je zakazana kontrola.
Vožnja
Vožnja je pitanje na koje se najviše nestrpljivo čeka i na kojem se najviše greši.
Prvog dana i na prvu kontrolu ne vozite. To je pravilo bez izuzetka.
Posle toga, vožnja se dozvoljava tek kada lekar na kontroli proveri vid i procenu, i kada su ispunjena dva uslova. Prvi je da vid na tom oku, uz vid drugog oka, zadovoljava uslove propisane za upravljanje vozilom. Drugi je da se sami osećate sigurno, bez zaslepljivanja i bez duplih kontura.
Noćna vožnja se po pravilu vraća kasnije od dnevne, jer se odsjaji i krugovi oko svetala prvih nedelja jače primećuju. Prvi izlazak za volan neka bude po danu, po poznatoj ruti, kratak, i po mogućstvu sa nekim u autu.
Ako vam je operisano samo jedno oko, a drugo ima izraženu kataraktu ili veliku razliku u dioptriji, procena dubine i rastojanja ume da bude nesigurna. To je jedan od razloga zbog kojih se ne čeka predugo sa drugim okom.
Kada se dobijaju nove naočare
Skoro svi pacijenti odmah primete da im stare naočare više ne odgovaraju. To je očekivano: dioptrija koja je bila zapisana u njima odnosila se na oko sa prirodnim sočivom, a u oku je sada veštačko sočivo drugačije jačine.
Ako vam stare naočare smetaju, možete ih privremeno ne nositi na daljinu, a za čitanje mnogima prvih nedelja posluže jeftine gotove naočare iz apoteke, ako ih lekar odobri. To je privremeno rešenje, ne konačno.
Nove naočare se ne prepisuju odmah. Razlog je što se dioptrija posle zahvata menja dok otok popušta i dok se oko smiruje, pa bi naočare napravljene prerano vrlo brzo bile pogrešne. Uobičajeno je da se sačeka da se nalaz ustali, a kod pacijenata kojima se operišu oba oka često se čeka i da drugo oko bude gotovo, da bi se naočare napravile za oba oka odjednom. Kada je tačno vreme za merenje dioptrije u vašem slučaju, kaže lekar na kontroli.
Šta ćete videti bez naočara zavisi od toga koje je sočivo ugrađeno i kakav je dogovor napravljen pre zahvata. Monofokalno sočivo daje jasan vid na jednoj udaljenosti, pa se naočare najčešće koriste za drugu. Detaljnije poređenje dali smo u tekstu o vrstama sočiva, a same cene pregleda i zahvata možete videti u cenovniku usluga, uz napomenu da cene treba proveriti pozivom, jer se menjaju.
Kada se operiše drugo oko
Katarakta se najčešće razvija na oba oka, mada ne istom brzinom, o čemu smo pisali u tekstu o tome kada je pravo vreme za operaciju i u opštem tekstu o katarakti.
Uobičajena praksa je da se oči operišu odvojeno, u dva termina, sa razmakom između njih. Razlozi su praktični: da se vidi kako je prvo oko odreagovalo, da se proveri koliko je pogođena planirana dioptrija i da se to iskustvo iskoristi pri planiranju drugog oka, i da pacijent u svakom trenutku ima jedno oko koje funkcioniše.
Koliki je taj razmak, određuje klinika i hirurg, i to je podatak koji treba da dobijete od svog lekara, a ne iz teksta. Na dužinu razmaka utiču nalaz na drugom oku, kako je prošlo prvo oko i vaše obaveze.
Period između dve operacije ume da bude neprijatan, i to je normalno. Jedno oko vidi svetlo i bistro, drugo kroz žućkastu maglu, a razlika u dioptriji između dva oka može da izazove glavobolju, napor i osećaj nestabilnosti. Ako vam to izrazito smeta, recite lekaru; ponekad pomaže privremeno prilagođavanje stakla u naočarima ili izbacivanje stakla na operisanoj strani.
Kontrole posle operacije
Kontrole nisu formalnost. Na njima se prati očni pritisak, stanje reza, upalna reakcija i to kako se vid vraća, a upravo se na njima menja raspored kapi.
Uobičajeno je da postoji nekoliko kontrola: vrlo rana, jedna u toku prve nedelje, i dalje po potrebi tokom prvih nedelja do meseci. Tačan raspored dobijate od svog lekara i on je jedini merodavan. Ako termin ne možete da ispoštujete, pomerite ga, nemojte ga preskočiti.
Na kontrolu ponesite spisak svih kapi koje koristite i sve lekove koje pijete, i zapišite unapred pitanja. Ako vam se između dve kontrole nešto promeni nabolje ili nagore, zabeležite kada je počelo.
Ako mesecima ili godinama posle operacije vid ponovo počne da se muti, to najčešće ne znači da se katarakta vratila, jer se ugrađeno sočivo ne zamućuje. Češći razlog je zamućenje tanke opne koja to sočivo drži, stanje poznato kao sekundarna katarakta, koje se rešava kratkim laserskim zahvatom.
Šta da pitate svog lekara
Ponesite ovu listu na pregled pre zahvata ili na prvu kontrolu i zapišite odgovore.
- Koliko dana nosim štitnik i da li ga nosim i danju?
- Tačan raspored svih kapi, koliko dana traje svaka i kako se smanjuje.
- Koliki razmak da pravim između različitih kapi?
- Kada smem da se sagnem i koliko kilograma da dignem i od kada?
- Kada smem pod tuš, da perem kosu i da koristim šminku?
- Kada se vraćam na moj konkretan posao i da li mogu da dobijem potvrdu?
- Kada smem da vozim po danu, a kada po mraku?
- Kada smem u teretanu, na bicikl, na bazen, u saunu i na more?
- Kada se meri dioptrija za nove naočare?
- Kada je predviđena operacija drugog oka?
- Koji broj zovem ako se nešto desi van radnog vremena?
- Šta tačno treba da me uznemiri, po vašem mišljenju, s obzirom na moje oko?
Zakažite kontrolni pregled. Pozovite 021 63 61 222 i dogovorite termin u očnoj bolnici Vidar-Orasis Swiss na Bulevaru oslobođenja 76A u Novom Sadu. Radimo radnim danima do 20 časova, vikendom ne radimo. Ako niste sigurni da li ono što osećate u oku spada u uobičajen tok oporavka, ne procenjujte sami, nego dođite na pregled.
Česta pitanja
Da li operacija katarakte boli i da li boli posle?
Zahvat se najčešće radi u lokalnoj anesteziji kapima, pa se tokom njega uglavnom oseća pritisak i svetlo, a ne bol. Posle zahvata je uobičajena blaga nelagoda i osećaj peska. Jak bol nije očekivan i zbog njega se odmah javljate lekaru.
Koliko dana traje oporavak posle operacije katarakte?
Osnovni deo oporavka većina ljudi prođe kroz prve nedelje, a smirivanje oka i ustaljivanje vida traje duže, često do mesec ili više. Tačne rokove i ograničenja za vaš slučaj daje hirurg.
Zašto mi je vid mutan iako je operacija prošla dobro?
Zamućenost prvih dana je uobičajena i najčešće potiče od otoka rožnjače, upalne reakcije, suvoće i dejstva kapi. Uobičajeno je da se postepeno popravlja. Nagli pad vida je nešto sasvim drugo i traži hitan pregled.
Smem li da gledam televiziju, telefon i da čitam?
Najčešće smete, jer to ne opterećuje rez. Prvih dana će vam biti naporno zbog zamućenja i suvoće, pa pravite pauze i ne insistirajte.
Kada smem da se sagnem?
Saginjanje glave nisko i naprezanje se izbegavaju u ranom periodu, a koliko dugo tačno kaže vaš hirurg. Umesto saginjanja čučnite sa uspravnom glavom.
Smem li da spavam na strani operisanog oka?
Uobičajeno je da se prvih noći spava na leđima ili na suprotnoj strani, uz štitnik, kako se oko ne bi pritiskalo i trljalo u snu.
Šta ako mi u oko uđe voda ili sapun?
Nemojte trljati. Nežno isperite oko fiziološkim rastvorom ako ga imate ili kapima koje su vam date i javite se lekaru ako se pojavi nadražaj, bol, crvenilo ili pad vida.
Zaboravio sam dozu kapi, šta sada?
Ukapajte je čim se setite i nastavite po rasporedu, bez udvostručavanja sledeće doze, osim ako vam lekar nije rekao drugačije. Ako ste propustili više doza, pozovite kliniku.
Da li se posle operacije katarakte može ponovo javiti katarakta?
Ugrađeno veštačko sočivo se ne zamućuje. Kod dela pacijenata se vremenom zamuti opna koja to sočivo drži, što daje slične tegobe i rešava se kratkim laserskim zahvatom.
Zašto se ova pojava javlja, po čemu se razlikuje od same katarakte i kako se rešava laserskom YAG kapsulotomijom, detaljno smo objasnili u posebnom tekstu o sekundarnoj katarakti.
Vidim tamne tačkice koje plutaju, da li je to normalno?
Sitne mušice mnogi primete jasnije nego ranije, jednostavno zato što sada bolje vide. Ako se odjednom pojavi mnogo novih mušica, uz bleskove svetlosti ili senku sa strane, javite se odmah.
Napomena
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled kod oftalmologa. Svi navedeni okviri oporavka su opšte smernice; raspored kapi, kontrola i ograničenja koje dobijete od svog lekara imaju prednost nad bilo kojim tekstom. Ne menjajte i ne prekidajte propisanu terapiju na svoju ruku. Cene navedene u tekstu podložne su promeni i treba ih proveriti pozivom.
Izvori i dodatno čitanje
Sadržaj je medicinski pregledao Prof. dr Mirko Resan. Informacije ne zamenjuju pregled i individualnu preporuku oftalmologa.