Dijabetesna retinopatija

Uvod

Diabetes mellitus predstavlja hronični poremećaj metabolizma kod koga postoji povišen nivo glukoze (šećera) u krvi, koju organizam ne može da adekvatno iskoristi i skladišti.

Postoje dva tipa diabetes mellitus-a (šećerne bolesti). Tip 1 (insulin zavisni) koji nastaje posredstvom autoimune reakcije i uništavanja specifičnih ćelija u pankreasu koje su odgovorne za proizvodnju insulina.

Tip 2 (insulin nezavisni oblik) se manifestuje većim ili manjim defektom proizvodnje insulina od strane pankreasa ali sa pojavom otpornosti tkiva na dejstvo insulina. U populaciji obolelih od diabetes mellitus-a (šećerne bolesti), oko 90% su tip 2 (insulin nezavisni oblik).

Šta je dijabetesna retinopatija?

Povišen nivo glukoze u krvi, oštećuje velike i male krvne sudove u organizmu. Oštećenja krvnih sudova na očnom dnu izazivaju oštećenje mrežnjače (jedan od najosetljivijih delova oka zaduženih za vid). Procenjuje se da oko 100 miliona ljudi koji boluju od šećerne bolesti na svetskom nivou imaju dijabetesnu retinopatiju.

Šta utiče na nastanak dijabetesne retinopatije?

Trajanje šećerne bolesti je jedan od najvažnijih faktora u razvoju dijabetesne retinopatije.

Loša regulisanost glikemije (nivoa šećera u krvi), arterijska hipertenzija, oštećenje bubrega, povišen nivo lipida (masti) u krvi, anemičnost, trudnoća takođe igraju važnu ulogu u razvoju i pogoršanju dijabetesne retinopatije. Zbog toga je neophodno da se vrednosti tromesečnog šećera (HbA1C), serumskih lipida i krvnog pritiska održavaju u okviru referentnih granica.

Koji su simptomi dijabetesne retinopatije i kad treba da se obratite vašem oftalmologu?

Dijabetesna retinopatija se uglavnom javlja na oba oka. Činjenica da dijabetesna retinopatija u ranim fazama ne mora biti praćena simptomima čini ovu bolest opasnom i zbog toga su neophodne redovne kontrole kod oftalmologa.

Simptomi mogu varirati, ali ako primetite sledeće tegobe treba da se obavezno javite oftalmologu:

Zamućenje vida (pad vidne oštrine), naizmenične promene u jasnoći vida ili potpuni gubitak vida

Pojava tamnih mrlja, tačkica, niti

Lošije viđenje boja

Postavljanje dijagnoze dijabetesne retinopatije

Dijagnozu postavlja oftalmolog na osnovu:

anamneze

kliničkog pregleda (provere vidne oštrine, pregleda očnog dna na široku zenicu, provere očnog pritiska)

OCT dijagnostike

FA (fluoresceinske angiografije)

Tipovi dijabetesne retinopatije

Na osnovu prisustva, odsustva i ozbiljnosti promena na očnom dnu oftalmolog može da klasifikuje dijabetesnu retinopatiju na:

Neproliferativnu dijabetesnu retinopatiju (NPDR)-bez razvoja novih “patoloških” krvnih sudova, ali sa prisustvom mikroaneurizmi i tačkastih krvarenja na retini,

Preproliferativnu dijabetesnu retinopatiju (pPDR) - sa razvojem većih abnormalnosti na krvnim sudovima i pojavom krvarenja na očnom dnu.

Proliferativnu dijabetesnu retinopatiju (PDR), sa razvojem novih “patoloških” krvnih sudova, usled čega mogu nastati krvarenje u staklastom telu i ablacija mrežnjače.

Dijabetesna makulopatija je podentitet dijabetesne retinopatije i može se javiti u svim gore navedenim njenim stadijumima, i nju karakteriše curenje iz krvnih sudova u predelu žute mrlje ili blokada u protoku krvnih sudova žute mrlje.

Lečenje dijabetesne retinopatije

Lečenje dijabetesne retinopatije podrazumeva primenu laser fotokoagulacije (LFC) očnog dna gde dejstvom lasera sprečavamo curenje iz krvnih sudova u mrežnjaču i sprečavamo nastanak novih “patoloških” krvnih sudova.

Drugi metod lečenja predstavlja davanje leka inhibitora angiogeneze (anti-VEGF) u šupljinu očne jabučice tj. intravitrealno. Anti-VEGF su lekovi koji sprečavaju nastanak novih “patoloških” krvnih sudova i curenje iz postojećih oštećenih krvnih sudova u mrežnjaču. Postoje nekoliko vrsta anti-VEGF lekova u upotrebi: bevacizumab (Avastin), aflibercept (Eylea), faricimab (Vabysmo).

Ukoliko dođe do pojave krvarenja u očnu šupljinu od strane “patoloških” krvnih sudova sa razvojem membrana koje mogu da izazovu ablaciju mrežnjače, pristupamo operaciji hirurškog uklanjanja krvi i membrana koja se naziva zadnja vitrektomija (MIVS 23G).