Keratoconus

Uvod

Rožnjača predstavlja providnu, avaskularnu (bez krvnih sudova), višeslojevitu strukturu prednjeg dela oka odgovornu za prelamanje svetlosnih zraka. Ona ima približan oblik odsečka sfere, sa manjom debljinom u centru nego na periferiji.

Šta je keratoconus?

Keratoconus predstavlja obostrano oboljenje (ektatična distrofija) koje se karakteriše progresivnim smanjenjem debljine tkiva rožnjače koje je praćeno koničnim (kupastim) ispupčavanjem rožnjače sa najvećim istanjenjem na vrhu konusa. Nastaje kao rezultat genetskih faktora, enzimskih, hromozomskih abnormalnosti, kao posledica neke od hirurških intervencija, i drugih mehaničkih faktora (često trljanje očiju). Stopa keratoconus-a u opštoj populaciji je od 50-230 na 100.000 ljudi, podjednako kod oba pola.

U kom dobu se najčešće javlja?

Keratoconus se javlja najčešće u periodu puberteta, može da se ispolji nejednakim intenzitetom na oba oka. U periodu između 30-40 godine dolazi do “usporavanja” tempa bolesti. Ovo oboljenje može biti udruženo sa drugim očnim stanjima kao što su urođena katarakta, aniridia (slaba razvijenost ili nedostatak dužice), retinopatija prematurusa, retinitis pigmentoza, i dr., kao i sistemskim stanjima (astma), raznim genetskim poremećajima.

Koji su simptomi i kakva je prognoza bolesti?

Osoba primećuje pad vidne oštrine, nejasnu sliku opaženih predmeta, pojačanu osetljivost na svetlost, pojavu “duplih” slika opaženih predmeta, pojačano suzenje oka.

Ukoliko se napredovanje bolesti ne zaustavi, dolazi do sloma mehanizama koji čine rožnjaču otpornom na vodu, što dovodi po preteranog nakupljanja vode u rožnjači, zajedno sa ožiljavanjem, koje ugrožava vidnu funkciju.

Dijagnoza

Oftalmolog postavlja dijagnozu na osnovu:

pregleda (procena vidne oštrine, pregled svih očnih struktura na biomikroskopu)

keratometrije- procedura gde aparatom određujemo zakrivljenost rožnjače

kornealne topografije-merimo oblik i veličinu iregularnosti u zakrivljenosti rožnjače, kao i njenu debljinu (Orbscan)

OCT dijagnostika prednjeg segmenta oka (AS-OCT)

Podela

Na osnovu keratometrijskih merenja, oblika ispupčenja, vršimo gradaciju jačine oboljenja od blagog, umerenog, izraženog, i veoma ozbiljnog.

Lečenje keratoconusa

Oftalmolog sprovodi lečenje prema ozbiljnosti stanja i mogućnosti da se postigne najbolja korekcija vida. U početku, ukoliko je moguće, korigujemo vid naočarima. Bolje rešenje za kvalitetniji vid predstavlja korekcija raznim tipovima kontaktnih sočiva, specijalnim metodama fitovanja istih.

Ukoliko keratoconus napreduje i preti većem istanjenju rožnjače onda je neophodno uraditi hiruršku intervenciju kojom će se rožnjača učvrstiti („zacementirati“) i sprečiti njeno dalje istanjivanje. Ta intervencija se zove Corneal cross-linking (CXL) i predstavlja hiruršku metodu koju koristimo kad je bolest u fazi progresije i kad još uvek postoji određena debljina tkiva za ovaj zahvat. Dejstvom rastvora vitamina B2 i specijalne UV lampe, stvaramo “poprečne veze-crosslinks” u osnovnoj mreži kolagenih vlakana strome, i samim tim pojačavamo biomehaničku stabilnost rožnjače.

Kad je rožnjača ožiljno izmenjena, tada pristupamo operativnoj proceduri koja se naziva keratoplastika. Vršimo uklanjanje obolelog tkiva rožnjače i zamenu istog sa donorskim tkivom pune debljine (penetrantna keratoplastika). U poslednje vreme se koristi i pristup lamelarne keratoplastike (DALK) u posebno odabranim slučajevima.