Postoji rečenica koju pacijenti u ordinaciji čuju vrlo često, a koja im posle nedeljama stoji u glavi: „Imate kataraktu, ali još možete da sačekate.” Iz nje se retko izvuče ono što je zapravo najvažnije, a to je koliko dugo. Nedelju dana? Godinu? Dok ne prestanem da vidim? Većina ljudi izađe iz ordinacije sa dijagnozom, sa osećajem olakšanja da ništa nije hitno, i sa jednim maglovitim planom da će se time pozabaviti „kada bude gore”.
Odluku o vremenu operacije u Specijalnoj očnoj bolnici Vidar-Orasis Swiss u Novom Sadu donose oftalmolozi sa dugogodišnjim iskustvom u hirurgiji katarakte. Bolnica je osnovana 2010. godine, a među hirurzima su i četiri univerzitetska profesora. Ono što sledi je okvir po kome se ta odluka zaista donosi u ordinaciji, a ne skraćeni odgovor koji stane u jednu rečenicu.
Onda prođe godina. Pa još jedna. Vožnja noću se polako svede na vožnju do prodavnice i nazad, i to samo po danu. Knjiga se zameni televizorom. Šetnja po kiši postane rizik zbog kojeg se radije ostane kod kuće. Ništa od toga se ne desi u jednom danu. Zato se ne doživi kao pogoršanje, već kao prilagođavanje. I baš zato je pitanje pravog trenutka za operaciju katarakte teže nego što izgleda: ne postoji dan kada vam nešto jasno kaže „sada”.
Ovaj tekst je napisan za osobu koja već ima postavljenu dijagnozu i koja odlaže. Cilj nije da vas ubedimo da se operišete odmah, niti da vas uplašimo. Cilj je da vam damo okvir za razmišljanje koji oftalmolozi zaista koriste: ne koliko je katarakta „zrela”, nego koliko vam smeta. To je promena u pristupu koja se u oftalmologiji dešavala postepeno tokom poslednjih decenija, ali do pacijenata je stigla sporo, jer se u porodicama i dalje prepričava iskustvo dede i babe iz vremena kada se na operaciju zaista čekalo da katarakta „sazri”.
U tekstu ćemo proći kroz to šta je uopšte značilo da je katarakta zrela i zašto se danas na to gleda drugačije, koje su konkretne životne situacije po kojima se procenjuje da je vreme, kada odlaganje nosi stvarne nezgodnosti, kada je ranija operacija razuman izbor, i šta menja činjenica da uz kataraktu imate i glaukom ili dijabetes. Objasnićemo i kako izgleda pregled na kojem se ta odluka donosi, jer je to pregled koji se razlikuje od običnog godišnjeg kontrolnog.
Jedno da odmah bude jasno: nijedan tekst ne može da vam kaže da li je vaše vreme došlo. To može samo lekar koji pogleda vaše oko i sasluša kako živite. Ali možete doći na taj pregled znatno bolje pripremljeni nego što biste inače, i to je ono čemu ovaj tekst služi.
Šta znači da je katarakta „zrela”
Da bismo razumeli zašto se odluka danas donosi drugačije, treba prvo razjasniti odakle uopšte dolazi izraz „zrela katarakta”.
Katarakta, kod nas u narodu poznata kao mrena, jeste zamućenje očnog sočiva. Očno sočivo je providna struktura otprilike veličine zrna pasulja, smeštena iza zenice. Ono, zajedno sa rožnjačom (providnim prednjim delom oka, nešto kao staklo na satu), prelama svetlost i fokusira sliku na mrežnjaču, tanak sloj na zadnjem zidu oka koji tu sliku pretvara u signal za mozak. Kada sočivo prestane da bude bistro, svetlost se kroz njega rasipa umesto da prolazi čisto, i slika koja stigne do mrežnjače je bleđa, sa manje detalja i manje kontrasta.
To zamućenje nije stanje koje se dogodi preko noći. Ono napreduje godinama, a kod nekih ljudi i decenijama. U tom napredovanju sočivo se ne muti samo: ono postaje i tvrđe i gušće. Izraz „zrela katarakta” opisuje poodmaklu fazu u kojoj je sočivo zamućeno u celoj svojoj masi, gusto i tvrdo, a vid sveden na razlikovanje svetla od mraka i pokreta ruke ispred oka. Nekada se koristio i izraz „prezrela”, za još kasniju fazu u kojoj sočivo počinje i strukturno da se menja.
Zašto se nekada zaista čekalo
Čekanje na zrelost nije bilo lekarski hir. Bilo je logična posledica tehnike koja se tada koristila.
U vreme kada se katarakta operisala tako što se celo sočivo, zajedno sa opnom koja ga obavija, vadilo kroz veliki rez na oku, tehnika je zahtevala da sočivo bude čvrsto i celovito. Meko, tek delimično zamućeno sočivo bilo je teže izvaditi u komadu. Rez je bio veliki, šavovi obavezni, oporavak dugotrajan, a boravak u bolnici merio se danima. Uz takav zahvat imalo je smisla sačekati da vid padne dovoljno nisko da dobitak od operacije nadmaši njen rizik i neprijatnost.
Zato su generacije pacijenata odrastale uz pravilo koje se prenosilo usmeno: pusti da sazri, pa onda. To pravilo je bilo tačno u svom vremenu. Problem je što je nadživelo tehniku zbog koje je nastalo.
Šta se u međuvremenu promenilo
Savremena operacija katarakte radi se tehnikom u kojoj se zamućeno sočivo ultrazvukom razlaže na sitne delove i aspiracijom izvlači iz oka, a prirodna opna sočiva ostaje na mestu i u nju se ugrađuje intraokularno sočivo (veštačko sočivo koje trajno ostaje u oku). Ta tehnika se zove fakoemulzifikacija i u literaturi se navodi kao standardna metoda za operaciju katarakte, što je podatak koji treba da potvrdi vaš lekar.
Za pitanje pravog trenutka najvažnija je jedna posledica te promene: tehnika više ne traži tvrdo sočivo. Naprotiv. Meko, umereno zamućeno sočivo se lakše razlaže i lakše uklanja. Tvrdo, dugo čekano sočivo zahteva više ultrazvučne energije i više vremena.
To znači da je stari kriterijum praktično okrenut naglavačke. Nekada se čekalo jer je tehnika volela zrelo sočivo. Danas se ne čeka, između ostalog i zato što tehnika radije radi sa manje zrelim.
Šta danas znači „zrela katarakta” u razgovoru sa pacijentom
U svakodnevnom razgovoru izraz je ostao, ali je izgubio prvobitno značenje. Kada danas neko kaže „nije još zrela”, najčešće hoće da kaže da zamućenje nije toliko izraženo, odnosno da vid još nije jako pao. To je legitimna informacija o stanju sočiva, ali sama po sebi nije odgovor na pitanje da li treba operisati.
Zamislite dva čoveka sa gotovo identičnim nalazom. Jedan ima šezdeset dve godine, još radi, vozi na relaciji Novi Sad–Beograd nekoliko puta nedeljno, uveče i po kiši, i po celi dan gleda u ekran. Drugi ima osamdeset jednu godinu, ne vozi, retko izlazi sam, gleda televiziju sa dva metra i uživa u društvu ukućana. Isti stepen zamućenja tim ljudima ne znači ni približno istu stvar. Prvom je već sada ozbiljna smetnja i rizik, drugom možda još uvek nije.
Zato se odluka o vremenu operacije danas ne donosi gledanjem samo u sočivo, nego gledanjem u sočivo i u život pacijenta istovremeno. Više o samom zamućenju i njegovim tipovima možete pročitati na stranici o katarakti, a ako niste sigurni da li ono što osećate uopšte odgovara katarakti, koristan je i tekst o tome kako izgleda vid sa kataraktom.
Interni kriterijum „ispod pedeset posto vidne funkcije”
U ranijoj praksi pominjao se kriterijum da se operacija indikuje kada vidna funkcija oka padne ispod pedeset procenata. Važno je da znate kako da to pročitate.
To nije opšta međunarodna smernica niti pravilo koje važi svuda. To je interni kriterijum, orijentir koji pomaže da se odluka standardizuje kod pacijenata kod kojih nema drugih posebnih okolnosti. Kao svaki brojčani orijentir, ima ograničenje: broj ne zna čime se vi bavite.
Ako profesionalno vozite, radite precizan posao rukama, čitate sitne oznake ili živite sami u kući sa strmim stepenicama, smetnja može biti ozbiljna i pre nego što bilo koji broj to pokaže. Ako, sa druge strane, vaš dan ne zahteva mnogo od vida i osećate se sasvim funkcionalno, niži broj ne znači automatski da sutra morate na sto.
Zato taj kriterijum treba shvatiti kao jedan od podataka u odluci, a ne kao prag koji sam po sebi otvara ili zatvara vrata. Kako se on primenjuje u vašem slučaju, pitajte lekara na pregledu.
Kako se procenjuje uticaj na svakodnevni život
Ovo je danas centralno pitanje i, u praksi, najkorisniji deo razgovora sa lekarom. Nažalost, to je i deo koji pacijenti najčešće preskoče, jer misle da lekara zanima samo koliko slova pročitaju na tabli.
Tabla sa slovima meri oštrinu vida u idealnim uslovima: dobro osvetljena prostorija, crna slova na beloj podlozi, maksimalan kontrast, bez odsjaja, bez žurbe. Život ne izgleda tako. U životu su predmeti sivi na sivom, svetlo dolazi pod lošim uglom, farovi iz suprotnog smera blešte, a odluku treba doneti za sekundu. Zato se dešava da nalaz kaže da je vid pristojan, a čovek zna da mu vid smeta. Oba utiska mogu biti tačna, samo mere različite stvari.
Zbog toga na pregled treba doći sa konkretnim primerima, a ne sa uopštenom rečenicom „slabije vidim”. Evo situacija koje najviše govore.
Vožnja, naročito noću i po lošem vremenu
Vožnja je najosetljiviji test za oko sa kataraktom, jer istovremeno traži i oštrinu, i kontrast, i otpornost na bleštanje.
Zamućeno sočivo rasipa svetlost. Kada vam u lice udari far automobila iz suprotnog smera, ta svetlost se unutar oka razlije preko cele slike umesto da ostane tačka. Rezultat je da na trenutak ne vidite ivicu puta, pešaka na prelazu ni oznake na kolovozu. Isto se dešava na mokrom asfaltu koji reflektuje ulična svetla i na jakom niskom suncu.
Pitanja koja vredi iskreno postaviti sebi: da li ste prestali da vozite noću i to sebi objasnili time da vam se ionako ne izlazi? Da li izbegavate autoput ili nepoznate rute? Da li vam se dešava da saobraćajni znak pročitate kasnije nego suvozač?
Ako je odgovor na neko od ovih pitanja potvrdan, to je informacija koju lekar mora da čuje, bez obzira na to koliko ste slova pročitali. Vožnja nije samo vaše pitanje udobnosti, nego i pitanje bezbednosti drugih ljudi na putu.
Čitanje, sitna slova i posao za računarom
Drugi veliki test je posao sa detaljima na blizinu. Tu ne govorimo samo o knjigama.
Deklaracije na proizvodima u prodavnici. Uputstvo za lek i podela tablete na pola. Šifre na fakturi. Šavovi pri šivenju. Boje žica pri popravkama u kući. Recept napisan rukom. Poruke na telefonu koje ste morali da uvećate.
Kod rada za računarom problem se često prvo pokaže kao zamor, a ne kao zamućenost. Čovek posle sat vremena mora da pravi pauzu, oči peku, zumiranje raste, lampa se pomera. Ako vam radni dan traje isto, a umorniji ste nego ranije, vredi proveriti koliko tog umora dolazi od očiju.
Rizik od pada kod starijih osoba
Ovo je deo koji porodica često prepozna pre samog pacijenta i o kojem se najmanje govori.
Kada opada osetljivost na kontrast, prve stvari koje nestaju iz slike su ivice: ivica stepenika, prag između dve sobe, ivica trotoara, granica između tepiha i poda, providna staklena vrata, mokro mesto na pločicama. Sve su to sivo na sivom. Čovek ne oseti da lošije vidi, nego postane oprezniji, sporiji i nesigurniji u kretanju, pa se sam sebi objasni da su to godine.
Ako vaš roditelj počne da se pridržava za zid na stepenicama, ako izbegava da izlazi po mraku, ako je počeo da se sapliće ili je već imao pad, to nije nužno samo pitanje ravnoteže. Vid u tome učestvuje. Pad kod starije osobe može imati ozbiljne posledice, i to je jedan od najozbiljnijih argumenata protiv daljeg odlaganja, o čemu treba otvoreno razgovarati sa lekarom.
Posao i samostalnost
Ako još radite, pitanje je vrlo praktično: da li vid počinje da vas ograničava u onome što vam je posao?
Ljudi na terenu, vozači, zanatlije, ljudi koji rade sa mašinama, medicinsko osoblje, ljudi koji rade sa sitnim materijalom, svi oni imaju niži prag tolerancije nego neko ko radi posao koji ne zavisi od finog vida. Isto važi i za samostalnost van posla: da li i dalje sami idete u kupovinu, plaćate račune, uzimate terapiju bez pomoći, sami kuvate.
Gubitak samostalnosti se ne dešava odjednom. Dešava se tako što se jedna po jedna aktivnost tiho preda nekom drugom. Vredi napraviti spisak stvari koje ste u poslednje dve godine prestali da radite sami i pogledati koliko njih zavisi od vida.
Hobiji i ono što vas čini zadovoljnim
Ovo se retko pominje na pregledu, jer pacijenti misle da nije „medicinski ozbiljno”. Jeste ozbiljno.
Ako ste prestali da čitate, da igrate karte, da pletete, da idete u ribolov ili da prepoznajete lica poznanika na ulici pa vam je neprijatno da izlazite, to je stvarni gubitak kvaliteta života. Kod starijih ljudi povlačenje iz aktivnosti nosi i posledice koje nemaju veze sa očima. Lekaru je korisno da čuje šta ste prestali da radite: to često više govori o stepenu smetnje nego bilo koji broj.
Praktičan način da to izmerite sami
Pre pregleda uzmite papir i napišite tri kolone.
U prvu upišite aktivnosti koje radite bez ikakve muke. U drugu one koje radite, ali uz prilagođavanje: jače svetlo, veći font, sporije, uz pomoć nekoga, samo po danu. U treću one koje ste potpuno prestali da radite zbog vida.
Ako je treća kolona prazna, a druga kratka, verovatno imate prostora da mirno pratite stanje. Ako druga kolona raste iz meseca u mesec, a treća se popunjava, to je vaš odgovor, i to nezavisno od toga šta piše u nalazu. Ponesite taj papir na pregled i pokažite ga lekaru. Uštedeće vam oboje vreme.
Šta sa drugim okom
Još jedna stvar koja obmanjuje. Katarakta retko napreduje jednako brzo na oba oka. Dok jedno oko radi pristojno, ono kompenzuje slabije i čovek nema jasan osećaj koliko je izgubio.
Zato je koristan jednostavan test kod kuće: pokrijte jedno oko dlanom, pogledajte oko sebe, pa zamenite. Mnogi se iznenade koliko je razlika velika. To nije zamena za pregled, ali je podsetnik da vaš utisak o sopstvenom vidu možda dolazi uglavnom od jednog oka.
Zašto čekanje nije uvek bezopasno
Ovde treba biti precizan i pošten, jer se o ovoj temi lako preteruje u oba pravca.
Kod velike većine ljudi katarakta nije hitno stanje. Ona ne izaziva bol, ne oštećuje mrežnjaču samim postojanjem i ne dovodi do trenutnog gubitka vida. Ako vam je lekar rekao da možete da sačekate, on vam u tom trenutku najverovatnije govori istinu o vašem nalazu. Odlaganje od nekoliko meseci u ogromnoj većini slučajeva nije nikakva drama i ne treba da vam stvara nelagodu.
Ali „nije hitno” i „svejedno je koliko će trajati” nisu ista rečenica. Postoji nekoliko razloga zbog kojih dugo, nekontrolisano odlaganje nosi svoju cenu.
Tvrdo sočivo čini zahvat zahtevnijim
Ovo je najvažnija tehnička posledica. Kako zamućenje napreduje, jezgro sočiva postaje gušće i tvrđe. Kod fakoemulzifikacije, gde se sočivo razlaže ultrazvukom, tvrđe jezgro traži više energije i duže vreme rada unutar oka.
To ne znači da se tvrda katarakta ne može operisati, niti da će nešto nužno poći naopako. Operacije vrlo poodmaklih katarakti rade se redovno. Znači da je zahvat zahtevniji, da traje duže i da hirurg ima manje rezerve nego kada radi sa mekšim sočivom. Kod nekih vrlo tvrdih katarakti razmatra se i drugačiji pristup, o čemu odlučuje hirurg na osnovu nalaza.
Namerno vam ne navodimo brojke o tome koliko se rizik menja. Takve brojke zavise od mnogo faktora i ne bi bilo pošteno da ih iznosimo bez izvora. Ono što možete da uradite jeste da na pregledu direktno pitate: „Da li je moja katarakta u fazi u kojoj bi dalje čekanje činilo zahvat težim?” To je pitanje na koje lekar koji je video vaše oko može da odgovori.
Slabija procena stanja očnog dna
Sočivo je na putu svetlosti u oba smera. Kroz njega vi gledate napolje, ali kroz njega i lekar gleda unutra.
Kada je zamućenje sočiva jako, pregled mrežnjače i vidnog živca postaje otežan. To je važno jer katarakta nije jedini razlog zbog kojeg vid može slabiti. Iza zamućenog sočiva može postojati promena na žutoj mrlji, posledica dijabetesa ili oštećenje vidnog živca, a upravo to su stanja koja bitno menjaju očekivanja od operacije. Ako se pozadina oka ne vidi dobro, teže je unapred reći koliko će vida operacija zaista vratiti.
Kod pacijenata koji dolaze rano, očno dno se obično može pregledati bez problema i razgovor o očekivanjima je precizniji.
Retka, ali stvarna stanja kod vrlo poodmaklih katarakti
Kod vrlo poodmaklih, prezrelih katarakti opisuju se i komplikacije koje sama katarakta može izazvati u oku, uključujući porast očnog pritiska i upalne reakcije. To su retke situacije i ne treba ih pominjati kao pretnju svakome ko odlaže godinu dana. Ali one postoje i predstavljaju razlog zbog kojeg se katarakta ne ostavlja da napreduje bez ikakvog nadzora.
Ako imate dijagnozu i odlučite da još sačekate, dogovorite sa lekarom kada dolazite na kontrolu. Odlaganje uz redovnu kontrolu i odlaganje bez ikakve kontrole nisu ista stvar. Prvo je legitiman plan, drugo je odsustvo plana.
Vreme koje se ne vraća
Postoji i deo koji nije medicinski, ali je za mnoge ljude presudan.
Ako odložite operaciju za tri godine, dobili ste tri godine sa lošijim vidom, i te godine niko vam ne vraća. Kod pacijenata operisanih posle dugog odlaganja najčešća rečenica posle zahvata nije „bilo je strašno”, nego „zašto sam toliko čekao”. To ne kažemo da bismo vršili pritisak, nego zato što se u ordinaciji čuje prečesto i ne bi bilo pošteno prećutati ga.
Šta odlaganje ne radi
Da ne bismo ostavili pogrešan utisak, evo i druge strane. Odlaganje operacije katarakte ne oštećuje mrežnjaču, ne izaziva glaukom kod većine ljudi i ne znači da ste propustili priliku. Vid izgubljen zbog samog zamućenja sočiva nije trajno izgubljen na način na koji je to slučaj kod oštećenja vidnog živca. Ako ste čekali pet godina, niste sebi ništa nepovratno pokvarili i nema razloga za osećaj krivice.
Poenta nije u strahu, nego u tome da odluka bude vaša i svesna, a ne rezultat toga što ste zaboravili da se vratite na kontrolu.
Kada je rana operacija bolji izbor
Postoje situacije u kojima se ranija operacija razmatra i pre nego što vid jako padne. Nijedna od njih nije pravilo koje važi za svakoga, ali su to okolnosti zbog kojih vredi otvoriti razgovor.
Kada je smetnja velika, a nalaz „dobar”
Najčešći slučaj. Čovek ima solidnu oštrinu na tabli, a u životu se muči zbog bleštanja i slabog kontrasta. Ako je funkcionalna smetnja jasna i dosledna, ona je legitiman razlog za operaciju, i to bez obzira na to što brojka u nalazu deluje pristojno.
Kada je razlika između očiju velika
Ako je jedno oko znatno slabije od drugog, mozak sve više oslanja sliku na bolje oko. Posledica je slabija procena dubine i prostora, što se najviše oseti pri silasku niz stepenice, pri sipanju tečnosti, pri parkiranju i u gužvi. U takvim slučajevima se operacija slabijeg oka često razmatra ranije.
Kada vid ograničava posao ili bezbednost
Vozači, ljudi koji rade sa mašinama, ljudi na visini, ljudi koji rade precizan posao i oni koji brinu o drugima imaju niži prag. Isto važi i za osobu koja živi sama i mora da bude samostalna u kretanju.
Kada postoji rizik od pada
Kod starijih osoba sa nesigurnim hodom, ranija operacija se razmatra i kao mera koja pomaže bezbednosti kretanja, jer bolji kontrast olakšava uočavanje ivica i prepreka. Koliko to u vašem slučaju znači, procenjuje lekar.
Kada katarakta smeta praćenju drugog očnog stanja
Ako imate stanje koje zahteva redovno praćenje pozadine oka, na primer promene zbog dijabetesa, zamućeno sočivo može da smeta i pregledu i eventualnom lečenju. U takvim situacijama se operacija katarakte ponekad izvodi ranije kako bi se to praćenje uopšte moglo raditi kako treba.
Kada je zamućenje zadnjeg dela sočiva
Jedan tip zamućenja, onaj koji se javlja tik ispod zadnje površine sočiva, ume da napravi nesrazmerno velike tegobe pri malom zamućenju, jer se nalazi tačno na osi gledanja. Kod tog tipa se tegobe često javljaju ranije i brže napreduju, pa se i razgovor o operaciji vodi ranije. Da li je vaše zamućenje tog tipa, videće se na pregledu.
Zakažite pregled za procenu operacije katarakte. Pozovite 021 63 61 222 i zakažite termin u očnoj bolnici Vidar-Orasis Swiss na Bulevaru oslobođenja 76A u Novom Sadu. Radimo radnim danima do 20 časova. Na pregledu ćete dobiti procenu stanja sočiva i razgovor o tome da li je u vašem slučaju razumno sačekati ili ne. Pregled vas ne obavezuje na zakazivanje zahvata.
Kada čekanje ima smisla
Da bi slika bila potpuna, treba reći i kada je odluka da se sačeka sasvim razumna. Tekst koji bi tvrdio da svako sa dijagnozom mora odmah na sto ne bi bio iskren.
Čekanje je razumno kada vas vid stvarno ne ometa. Ako i dalje vozite kako ste vozili i čitate koliko ste čitali, nema razloga za žurbu. Zamućenje samo po sebi nije razlog za zahvat ako ne pravi problem.
Čekanje ima smisla i kada postoji zdravstvena okolnost koju treba prvo srediti. Neregulisan šećer, nekontrolisan pritisak, aktivna upala oka ili neko drugo stanje koje zahteva stabilizaciju mogu biti razlog da se zahvat odloži za nekoliko nedelja ili meseci. Tu ne odlažete vi, nego se odlaže planski, sa jasnim ciljem.
Razumno je i odložiti zbog životnih okolnosti, u granicama. Ako nemate nikoga da vas doveze i odveze, ako ste usred nečega što ne možete da prekinete, ako uskoro putujete, dogovor sa lekarom o terminu za dva ili tri meseca je normalan plan. Razlika u odnosu na loše odlaganje je u tome što ovde postoji datum.
Konačno, čekanje je razumno kada niste sigurni. Imate pravo da razmislite i da razgovarate sa porodicom. Ono što nije dobro jeste da neodlučnost potraje godinama bez ijedne kontrole. Ako iz razgovora sa lekarom izađete bez datuma sledeće kontrole, niste dobili plan, nego odlaganje.
Šta ako imam i glaukom ili dijabetes
Kod pacijenata koji uz kataraktu imaju i drugo očno ili opšte oboljenje, pitanje vremena postaje složenije i o njemu se ne odlučuje po opštem pravilu. Evo šta je korisno da razumete pre razgovora sa lekarom.
Katarakta i glaukom
Glaukom je oštećenje vidnog živca koje je najčešće povezano sa povišenim očnim pritiskom i koje dovodi do postepenog, nepovratnog gubitka vidnog polja. Za razliku od katarakte, vid izgubljen zbog glaukoma se ne vraća, pa se glaukom mora držati pod kontrolom bez obzira na to šta se radi sa sočivom. Detaljnije o samom stanju možete pročitati na stranici o glaukomu.
Kada pacijent ima oba stanja, u razgovoru se otvara nekoliko pitanja. Prvo je koliko od slabijeg vida dolazi od sočiva, a koliko od vidnog živca, jer operacija katarakte može popraviti samo onaj deo koji dolazi od sočiva. Drugo je kako se stanje glaukoma prati, jer terapija i kontrole ostaju i posle zahvata. Treće je redosled i planiranje, o čemu odlučuje lekar na osnovu vašeg nalaza.
Kombinacija ta dva stanja je individualna i traži procenu, pa vam ovaj tekst ne može reći šta je za vas ispravno. Obavezno pitajte lekara koliko se vida očekuje da popravi zahvat i šta se dešava sa vašom terapijom za pritisak posle operacije.
Katarakta i dijabetes
Dijabetes utiče na oko na više načina. Kod osoba sa dijabetesom zamućenje sočiva se često javlja ranije, a uz to postoji i mogućnost promena na mrežnjači.
Za pitanje vremena to znači dve stvari. Prva je da stanje mrežnjače treba proceniti pre zahvata, jer ono presudno utiče na to koliko će se vid popraviti. Sočivo može biti savršeno zamenjeno, a vid ostati ograničen ako je mrežnjača oštećena. Druga je da zamućeno sočivo otežava pregled mrežnjače, pa dugo čekanje ume da oteža i praćenje same dijabetesne bolesti oka.
Uz to, kod osoba sa dijabetesom se pre zahvata pažljivije gleda regulacija šećera, jer ona utiče na oporavak. To je razgovor koji vodite i sa svojim lekarom opšte prakse ili endokrinologom, ne samo sa oftalmologom.
Druga stanja koja menjaju računicu
Slično važi i za druga stanja. Promene na žutoj mrlji, ranije operacije ili povrede oka, izražena kratkovidost, suvo oko i neke terapije mogu uticati na planiranje i na očekivanja. Ništa od toga nije prepreka po automatizmu, ali je razlog da se sve otvoreno stavi na sto pre određivanja termina.
Zato na pregled ponesite spisak lekova koje pijete, sve ranije očne nalaze koje imate i podatke o hroničnim bolestima. To ubrzava proces i smanjuje mogućnost da nešto promakne.
Kako izgleda pregled za procenu
Pregled na kojem se procenjuje da li i kada operisati kataraktu razlikuje se od običnog kontrolnog pregleda. On ne služi samo da se utvrdi da zamućenje postoji, jer to najčešće već znate, nego da se odgovori na tri pitanja: koliko vam katarakta stvarno smeta, u kakvom je stanju ostatak oka i, ako se ide na zahvat, kakvo sočivo treba.
Razgovor o svakodnevici
Prvi deo je razgovor. Tu se vraćamo na ono što smo već pomenuli: koje aktivnosti su vam otežane, šta ste prestali da radite, da li vozite, čime se bavite, kako izgleda vaš uobičajen dan. Ako ste poneli spisak iz tri kolone, ovo je trenutak da ga pokažete.
Merenje vida i provera dioptrije
Sledi provera oštrine vida na daljinu i na blizinu, sa naočarima i bez njih, i provera da li se vid može popraviti novom dioptrijom. To je važno jer se vid koji se popravlja jačim staklima ponaša drugačije od vida koji se staklima više ne može popraviti. Ako ste u poslednje dve godine više puta menjali naočare, recite to.
Pregled prednjeg dela oka
Na biomikroskopu, uređaju sa jakim svetlom i uvećanjem na koji naslonite bradu i čelo, lekar gleda rožnjaču, prednju komoru oka i samo sočivo. Tu se procenjuje gde je zamućenje smešteno i koliko je izraženo. Položaj zamućenja objašnjava zašto neko sa naizgled blagim nalazom ima velike tegobe.
Merenje očnog pritiska
Meri se pritisak unutar oka, u nalazu često označen kao IOP. To je standardni deo pregleda i posebno je važno kod pacijenata sa glaukomom ili sumnjom na glaukom.
Pregled pozadine oka sa proširenom zenicom
Da bi se videla mrežnjača i vidni živac, u oko se ukapaju kapi koje šire zenicu. Njihovo dejstvo traje nekoliko sati, tokom kojih vid na blizinu bude zamućen, a osetljivost na svetlo pojačana. Zbog toga tog dana ne treba da vozite i dobro je da imate pratnju. Ponesite i sunčane naočare.
Ovaj deo pregleda je ključan za realna očekivanja. Ako je pozadina oka uredna, dobitak od operacije je predvidiviji. Ako postoje promene, o njima treba razgovarati pre, a ne posle zahvata.
Biometrija oka
Ako se ide ka operaciji, radi se biometrija, merenje dužine oka i zakrivljenosti rožnjače na osnovu kojeg se izračunava jačina veštačkog sočiva koje će biti ugrađeno. Od tačnosti tog merenja zavisi kolika će vam dioptrija ostati posle zahvata. Više o tom merenju možete pročitati na stranici o biometriji oka.
Ovde se otvara i razgovor o tipu sočiva, jer različita sočiva daju različit rezultat na daljinu i na blizinu. Taj izbor se ne donosi u žurbi na dan operacije.
Šta dobijate na kraju pregleda
Na kraju treba da izađete sa tri stvari: sa jasnom informacijom u kojoj je fazi vaša katarakta, sa preporukom da li se operacija razmatra sada ili se stanje prati, i sa datumom. Ako se prati, datum je datum sledeće kontrole. Ako se operiše, datum je termin zahvata i spisak pripreme.
Koliko traje zahvat i zašto je to važno za odluku
Mnogi odlažu zato što u glavi imaju sliku operacije iz priča starijih ukućana: bolnica, dani ležanja, zavoji na oba oka, zabrana kretanja. Ta slika je jedan od najčešćih razloga za odugovlačenje, pa je vredi ispraviti.
Savremena operacija katarakte se izvodi u lokalnoj anesteziji, najčešće kapima, i pacijent istog dana ide kući. Sam zahvat traje oko petnaest minuta, mada je to podatak koji treba da potvrdi lekar, jer trajanje zavisi od nalaza i od toga koliko je sočivo tvrdo. Boravak u klinici je duži od samog zahvata, jer obuhvata pripremu, operaciju i kratak period posle.
Tokom zahvata ne osećate bol na način na koji ga očekujete, ali osećate dodir, pritisak i vidite jako svetlo. Nelagoda može postojati i to je normalno. Ne obećavamo vam da nećete osetiti ništa, jer to niko ne može pošteno da obeća.
Ono što ovo znači za odluku o vremenu jeste da prepreka koju zamišljate verovatno nije prepreka koja stvarno stoji pred vama. Detaljno o tome šta sledi posle zahvata pisali smo u tekstu o oporavku posle operacije katarakte, a ceo tok zahvata opisan je na stranici hirurgije katarakte.
Oba oka i razmak između operacija
Kod većine ljudi katarakta postoji na oba oka, samo ne u istoj meri. Zato se skoro uvek prvo operiše oko koje više smeta.
Oči se ne operišu istog dana. Između dva zahvata se ostavlja razmak, kako bi se prvo oko smirilo i kako bi se videlo kakav je rezultat, jer taj rezultat može uticati na izbor sočiva za drugo oko. Koliki je taj razmak zavisi od nalaza, oporavka i prakse klinike, pa vam tačan period treba da kaže lekar. Ta stavka je navedena i u bloku za proveru na dnu teksta.
Period između dve operacije ume da bude čudan i to je dobro znati unapred. Jedno oko vidi jasno i hladnije boje, drugo je i dalje mutno i žućkasto, pa razlika deluje veće nego što ste očekivali. Kod nekih ljudi se javi i nelagoda zbog razlike u dioptriji između očiju. To se rešava dogovorom sa lekarom i najčešće je privremeno, do drugog zahvata.
Mnogi pacijenti tek posle operacije prvog oka shvate koliko je drugo oko zapravo bilo loše. To je jedan od razloga zbog kojih se drugi zahvat retko odlaže dugo.
Cena i šta paket obuhvata
Novac je legitiman deo odluke i nema razloga da se o njemu ćuti.
Prema cenovniku klinike Vidar-Orasis Swiss, operacija katarakte iznosi 110.000 RSD. Cenovnik je podložan promeni, pa cenu obavezno proverite telefonom ili na stranici sa pregledom usluga i cena. Šta tačno taj iznos obuhvata, da li je reč o jednom oku, koje sočivo je uključeno, da li su u cenu uračunati pregledi pre zahvata, biometrija, kapi i kontrole posle zahvata, treba da vam se izričito potvrdi pre nego što donesete odluku.
Za planiranje su korisne i cene pojedinačnih pregleda iz istog cenovnika: oftalmološki pregled 5.500 RSD, specijalistički pregled profesora 7.000 RSD, biometrija 5.000 RSD. Ako razmatrate veštačko sočivo sa dodatnim optičkim svojstvima (Premium sočivo), pitajte da li nosi doplatu.
Kada je reč o pokrivenosti kroz obavezno zdravstveno osiguranje, uslovi i liste čekanja se menjaju i o njima informacije treba tražiti kod nadležne ustanove, jer bi svaka naša tvrdnja o tome mogla brzo da zastari.
Šta da pitate svog lekara
Ponesite ovaj spisak na pregled. Odgovori na ova pitanja daju vam osnov za odluku.
U kojoj je fazi moja katarakta i gde je zamućenje smešteno? Koliko od mog slabijeg vida dolazi od sočiva, a koliko od nečega drugog u oku? Da li bi dalje čekanje učinilo zahvat zahtevnijim u mom slučaju? Kako se u mom slučaju primenjuje kriterijum koji klinika koristi za indikaciju? Šta konkretno očekujete da se popravi posle zahvata, a šta se neće promeniti? Koje oko biste operisali prvo i zašto? Koliki je razmak do operacije drugog oka? Koje sočivo predlažete za mene i zašto baš to? Da li ću i posle zahvata nositi naočare i za šta? Kako moje ostale bolesti i lekovi utiču na plan? Šta je uključeno u cenu, a šta se plaća posebno? Ako sada ne operišemo, kada dolazim na sledeću kontrolu?
Česta pitanja
Rekli su mi da mogu da čekam. Koliko dugo je to?
Ne postoji unapred određen rok. Praktičan odgovor glasi: onoliko koliko vas vid ne ometa, uz dogovorenu kontrolu na kojoj se stanje ponovo procenjuje.
Da li katarakta može da se povuče sama ili da se zaustavi kapima?
Ne postoji dokaz da kapi, vežbe ili preparati vraćaju providnost zamućenom sočivu. Zdrava ishrana i zaštita očiju od sunca korisne su iz drugih razloga, ali ne treba da budu razlog za odlaganje pregleda.
Da li je opasno ako sam čekao pet godina?
Kod većine ljudi to nije napravilo nepovratnu štetu. Zamućenje sočiva se uklanja i vid koji je izgubljen zbog njega nije izgubljen na način na koji je to kod oštećenja vidnog živca. Zahvat kod tvrdog sočiva jeste zahtevniji, pa to treba proceniti na pregledu.
Koliko vida mogu da očekujem posle operacije?
Cilj zahvata je jasnija slika. Kod većine pacijenata vid se posle operacije značajno popravi, ali konačan rezultat zavisi od stanja mrežnjače, vidnog živca i rožnjače. Zato se očekivanja usklađuju pre zahvata, a ne posle.
Da li ću posle operacije nositi naočare?
Veliki broj pacijenata i posle zahvata koristi naočare, najčešće za čitanje. Koliko ćete zavisiti od njih, zavisi od tipa ugrađenog sočiva i od vašeg oka.
Razlike između monofokalnog, multifokalnog i sočiva sa produženim fokusom, kao i to šta koje od njih realno daje, objasnili smo u posebnom tekstu o vrstama sočiva za operaciju katarakte.
Imam osamdeset pet godina. Da li sam prestar za operaciju?
Godine same po sebi nisu prepreka. Procenjuje se opšte stanje, sposobnost da mirno ležite tokom zahvata i realan dobitak za svakodnevni život. O tome odlučuje lekar posle pregleda.
Operisano mi je jedno oko. Moram li i drugo?
Ne morate, ali se drugo oko operiše ako zamućenje na njemu ometa vid ili ako razlika između očiju pravi tegobe. Razmak i termin dogovarate sa lekarom.
Da li se katarakta može vratiti posle operacije?
Ugrađeno veštačko sočivo se ne zamućuje. Kod jednog dela pacijenata vremenom se zamuti tanka opna koja to sočivo drži, što daje slične tegobe i naziva se sekundarna katarakta. Rešava se kratkim laserskim zahvatom.
Kako se ta pojava prepoznaje i kako se rešava laserskom YAG kapsulotomijom, objasnili smo u posebnom tekstu o sekundarnoj katarakti.
Kako da nagovorim roditelja koji odbija operaciju?
Najčešće pomaže razgovor o konkretnim stvarima, a ne o bolesti: o stepenicama, vožnji, čitanju uputstva za lekove. Ponudite da zajedno odete na pregled i naglasite da pregled ne obavezuje ni na kakav zahvat.
Zakažite pregled za procenu operacije katarakte. Pozovite 021 63 61 222 i zakažite termin u očnoj bolnici Vidar-Orasis Swiss na Bulevaru oslobođenja 76A u Novom Sadu. Radimo radnim danima do 20 časova. Na pregledu ćete dobiti procenu stanja oka i jasan odgovor na pitanje da li je u vašem slučaju razumno sačekati.
Napomena
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled kod oftalmologa. Odluka o vremenu operacije katarakte donosi se pojedinačno, na osnovu kliničkog pregleda i celokupnog zdravstvenog stanja. Ne odlažite i ne ubrzavajte odluku na osnovu pročitanog teksta. Cene navedene u tekstu preuzete su iz cenovnika klinike Vidar-Orasis Swiss i podložne su promeni.
Izvori i dodatno čitanje
Sadržaj je medicinski pregledao Prof. dr Mirko Resan. Informacije ne zamenjuju pregled i individualnu preporuku oftalmologa.