Kada se pacijent jednom pomiri sa tim da mu predstoji operacija katarakte, gotovo uvek stigne isto pitanje. Ne glasi „da li boli” i ne glasi „koliko traje”. Glasi: „Doktore, čuo sam da postoje neka bolja sočiva sa kojima ne moram da nosim naočare. Vredi li to doplatiti?”
Ovaj razgovor se u Specijalnoj očnoj bolnici Vidar-Orasis Swiss u Novom Sadu vodi na svakom pregledu pred operaciju katarakte. Klinika postoji od 2010. godine, sa timom u kome su četiri profesora univerziteta. Ono što sledi je isti sadržaj tog razgovora, sa svim kompromisima koje pacijent treba da čuje pre nego što donese odluku.
Pitanje je potpuno legitimno i zaslužuje pošten odgovor, a ne prodajni. Odgovor je, nažalost, duži od jedne rečenice, jer ne postoji jedno sočivo koje je najbolje za svakoga. Postoji sočivo koje je najbolje za vaše oko, vaš način života i vaše navike, a to su tri stvari koje se razlikuju od čoveka do čoveka. Neko ko ceo dan radi za računarom i vozi noću ima potpuno drugačije potrebe od nekoga ko čita satima u fotelji i skoro nikada ne izlazi kolima posle mraka.
Ovaj tekst je napisan da vam objasni razliku između tipova veštačkih sočiva onako kako biste je čuli u ordinaciji, sa svim kompromisima uključenim. Proći ćemo kroz monofokalno sočivo, multifokalno sočivo, sočivo sa produženim fokusom, asferični dizajn i sočiva za korekciju astigmatizma. Videćete tabelu koja pokazuje šta se sa kojim tipom sočiva realno očekuje bez naočara, upoznaćete se sa pojmom halo efekta koji se u prodajnim materijalima retko pominje, i saznaćete koje osobine oka isključuju neka sočiva kao razumnu opciju.
Odmah da postavimo jednu stvar na svoje mesto. Cilj operacije katarakte nije da vas oslobodi naočara. Cilj je da uklonite zamućeno sočivo koje vam više ne propušta svetlost kako treba, i da na njegovo mesto dođe providno sočivo odgovarajuće jačine. Nezavisnost od naočara je dodatna mogućnost, ne obećanje. O tome kada je operacija uopšte indikovana pisali smo detaljno u tekstu o tome kada se katarakta operiše, a osnovne informacije o samom zahvatu nalaze se na stranici hirurgija katarakte.
Ono što sledi nije preporuka za vaš slučaj. Konkretan izbor sočiva može se doneti tek posle pregleda i merenja, jer zavisi od nalaza koji se ne vidi bez aparata.
Šta veštačko sočivo može, a šta ne
Pre nego što uporedimo tipove, treba razumeti šta se u oku zapravo dešava tokom operacije. Bez toga tabela poređenja nema mnogo smisla.
Zašto se sočivo uopšte menja
U oku, odmah iza zenice, nalazi se prirodno sočivo veličine otprilike zrna pasulja. Ono je kod deteta savršeno providno i vrlo elastično. Zajedno sa rožnjačom (providnim prednjim delom oka, nešto poput stakla na satu) prelama svetlost i fokusira sliku na mrežnjaču, tanak sloj nervnog tkiva na zadnjem zidu oka koji radi otprilike ono što u fotoaparatu radi senzor.
Katarakta, ili mrena, je zamućenje tog prirodnog sočiva. Ono ne može da se izbistri kapima, vežbama ni ishranom. Jedini način da se providnost vrati jeste da se zamućeno sočivo ukloni, a da se na njegovo mesto ugradi veštačko sočivo, u stručnom jeziku intraokularno sočivo ili skraćeno IOL. Više o samom stanju možete pročitati na stranici o katarakti.
Šta veštačko sočivo ne radi
Ovo je najvažniji deo celog teksta i mesto na kome nastaje najviše nesporazuma.
Prirodno sočivo u mladom oku menja oblik. Kada gledate u daljinu ono je zategnuto i ravnije, a kada pogledate u knjigu, sitni mišić oko njega se skupi, sočivo se zaobli i jače prelama svetlost, pa se fokus premesti na blizinu. Ta sposobnost se zove akomodacija i ona je razlog zašto dete može da čita tekst na deset centimetara od nosa.
Akomodacija slabi kod svih ljudi, postepeno, i oko četrdesete godine počne osetno da smeta. Tada dolaze naočare za čitanje. Ta pojava se zove presbiopija i o njoj smo pisali odvojeno u tekstu o naočarima za čitanje posle četrdesete.
Nijedno veštačko sočivo koje se danas rutinski ugrađuje ne menja oblik u oku onako kako je to radilo prirodno sočivo. Ono je fiksne optike. To znači da problem fokusiranja na različite daljine mora da se reši nekim optičkim trikom u samom dizajnu sočiva, a ne pravim fokusiranjem. Svaki od tih trikova ima cenu, i upravo o tim cenama govori ostatak teksta.
Šta osim sočiva određuje krajnji rezultat
Veštačko sočivo je optika. Ono može savršeno da fokusira sliku, ali ako je struktura koja tu sliku prima oštećena, rezultat neće biti onakav kakav bi bio u zdravom oku.
Zato pre operacije lekar ne gleda samo sočivo. Gleda i mrežnjaču, posebno njen centralni deo, žutu mrlju ili makulu, koja je zadužena za oštar centralni vid. Gleda vidni živac, jer njegovo oštećenje kod glaukoma trajno smanjuje vidno polje. Gleda rožnjaču, njenu providnost, oblik i broj ćelija na njenoj unutrašnjoj strani. Gleda i film suza, jer suvo oko ume da pokvari kvalitet slike i pre i posle operacije.
Ako se u nekom od tih delova nađe problem, on ne mora značiti da se operacija ne radi. Češće znači da se očekivanja moraju drugačije postaviti i da izbor sočiva postaje uži, jer neki tipovi sočiva traže zdravu mrežnjaču da bi uopšte imali smisla.
Biometrija: merenje koje određuje jačinu sočiva
Postoji jedna zabuna koju vredi razrešiti odmah. Tip sočiva i jačina sočiva su dve različite odluke.
Tip sočiva odgovara na pitanje kako će sočivo raspoređivati svetlost, odnosno da li ima jedan fokus, više fokusa ili produženo fokusno polje. Jačina sočiva, izražena u dioptrijama, odgovara na pitanje koliko će to sočivo jako prelamati svetlost, to jest na kojoj daljini će slika biti oštra.
Tip birate vi, zajedno sa hirurgom, na osnovu načina života. Jačinu ne bira niko. Jačina se izračunava iz merenja vašeg oka, i to merenje se zove biometrija. Detaljnije o samom pregledu možete pročitati na stranici o biometriji oka.
Šta se meri
Za izračunavanje jačine potrebno je nekoliko podataka o vašem oku.
Prvi je aksijalna dužina oka, odnosno rastojanje od prednje površine rožnjače do mrežnjače. To je najvažniji pojedinačni podatak. Ljudsko oko nije standardne veličine. Kod kratkovidih ljudi je po pravilu duže, kod dalekovidih kraće, a razlika od jednog milimetra menja potrebnu jačinu sočiva za nekoliko dioptrija. Zato se meri sa preciznošću koja se ne postiže ni jednom rutinskom metodom pregleda.
Drugi podatak je zakrivljenost rožnjače, u nalazu često zapisana kao K1 i K2, dve vrednosti u dva glavna meridijana. Rožnjača je najjača optička površina oka. Ako je pravilno zaobljena kao polovina lopte, prelama svetlost podjednako u svim meridijanima. Ako je izduženija u jednom meridijanu, kao zadnja strana kašike, javlja se astigmatizam, o kome ćemo govoriti u posebnom odeljku.
Iz svih tih brojeva, uz pomoć matematičke formule, dobija se jačina sočiva koja treba da se ugradi da bi se postigao dogovoreni cilj.
Optička i ultrazvučna biometrija
Merenje se izvodi na dva načina.
Optička biometrija koristi svetlosni snop. Pacijent sedi ispred aparata, nasloni bradu, gleda u tačku i merenje traje kratko. Oko se ne dodiruje. Za većinu pacijenata je to metoda prvog izbora, jer je tačna, ponovljiva i prijatna.
Ultrazvučna biometrija koristi zvučni talas. Sonda se prislanja na oko, uz prethodnu kapljicu za površinsku anesteziju, ili se koristi tehnika sa tečnošću između sonde i oka. Ova metoda dolazi na red kada je katarakta toliko gusta da svetlosni snop ne može da prođe kroz nju do mrežnjače, ili kada pacijent iz nekog razloga ne može da fiksira pogled.
Koja se metoda kod vas koristi zavisi od stanja oka i od opreme, i to je pitanje na koje ćete odgovor dobiti u ordinaciji. Merenje samo po sebi ne boli, ne zahteva pripremu kod kuće i ne ostavlja posledice.
Zašto nijedna kalkulacija nije apsolutno precizna
Ovo je deo koji pacijenti retko čuju unapred, a koji bi trebalo da čuju.
Formula računa gde će sočivo stajati u oku na osnovu izmerenih parametara. Ali stvarni položaj sočiva posle operacije zavisi i od toga kako se kapsula, tanka opna u koju se sočivo postavlja, ponaša u nedeljama zarastanja. Ona se blago skuplja i može sočivo pomeriti za mali deo milimetra napred ili nazad. Taj pomeraj se ne može izmeriti unapred ni kod koga.
Posledica je da postoji razlika između planirane i postignute dioptrije. Kod većine pacijenata ta razlika je mala i praktično se ne primećuje. Kod jednog dela pacijenata ostane manja preostala dioptrija, obično do oko jedne dioptrije, koja se rešava tankim naočarima za daljinu ili se, ako ne smeta, jednostavno ignoriše.
To nije greška i to nije komplikacija. To je granica preciznosti metode i o tome se razgovara pre, a ne posle operacije. Kada čujete da vam neko obećava tačnu dioptriju do decimale, budite oprezni, jer se takva preciznost u biologiji ne postiže.
Kod sočiva sa jednim fokusom mala preostala dioptrija obično malo smeta. Kod sočiva sa više fokusa ista ta dioptrija smeta više, jer kvari fini raspored fokusa na kome ceo dizajn počiva. To je jedan od razloga zašto se multifokalna sočiva biraju opreznije.
Ako ste ranije imali lasersku korekciju dioptrije
Postoji grupa pacijenata kod koje je kalkulacija znatno složenija, a to su ljudi koji su ranije radili lasersku korekciju dioptrije, PRK ili LASIK.
Razlog je logičan kada se jednom objasni. Standardne formule pretpostavljaju određeni odnos između prednje i zadnje površine rožnjače, odnos koji važi kod rožnjače koja nije dirana. Laserska korekcija menja oblik prednje površine, a zadnju ostavlja kakva jeste. Taj odnos više ne važi, pa formula, ako se primeni bez korekcije, daje pogrešnu jačinu sočiva.
Zbog toga je kod tih pacijenata izuzetno korisno da se sačuvaju stari nalazi: dioptrija pre laserske korekcije, nalaz topografije rožnjače i podaci o samom zahvatu. Ako ih imate negde u fioci, donesite ih. Ako ih nemate, postoje metode koje se snalaze i bez njih, ali svaki dodatni podatak pomaže.
Monofokalno sočivo
Monofokalno sočivo je sočivo sa jednim fokusom. Ono je optički najjednostavnije i svetlost koja kroz njega prođe usmerava u jednu ravan.
Šta znači jedan fokus u praksi
Pošto sočivo ima jedan fokus, treba odlučiti gde će on biti. Ta odluka se donosi pre operacije, u razgovoru sa vama.
Najčešći izbor je fokus na daljinu. To znači da posle oporavka gledate televizor, prepoznajete ljude na ulici, vozite i krećete se bez naočara, a za čitanje, telefon, sitne poslove i sve što je bliže od otprilike ispruženih ruku koristite naočare za blizinu. Te naočare su obično jednostavne i lako se nabavljaju. Ređe se, kod ljudi koji su ceo život bili kratkovidi i navikli da čitaju bez naočara, namerno bira fokus na blizinu. U oba slučaja reč je o istom sočivu, razlikuje se samo izračunata jačina.
Kome monofokalno sočivo najviše odgovara
Monofokalno sočivo je razuman izbor za veliku većinu pacijenata i ne treba ga doživljavati kao slabiju opciju. Ono daje najčistiju sliku po jedinici svetlosti, jer ne deli svetlost između fokusa, i najmanje utiče na osetljivost na kontrast.
Posebno dobro odgovara ljudima koji mnogo voze noću, ljudima koji rade u uslovima slabijeg osvetljenja, ljudima sa bilo kakvim promenama na mrežnjači ili vidnom živcu, i svima koji uopšte nemaju problem sa tim da nose naočare za čitanje. Ako vam naočare nisu smetnja nego navika od pre trideset godina, monofokalno sočivo verovatno neće razočarati.
Monovizija: jedno oko za daljinu, drugo za blizinu
Postoji pristup koji se koristi kod monofokalnih sočiva i koji zaslužuje objašnjenje, jer se često pominje.
Ideja je da se jedno oko, obično vodeće, podesi na daljinu, a drugo na blizinu ili na blagu kratkovidost. Mozak zatim za svaku situaciju koristi ono oko koje mu daje jasniju sliku, a druga slika se potiskuje. Kada je razlika između očiju blaga, govori se o takozvanoj mekoj ili delimičnoj monoviziji.
Prednost je smanjena potreba za naočarima uz zadržavanje jednostavne optike u oba oka. Nedostatak je što se kod jednog dela ljudi javlja osećaj da dubina prostora nije ista kao ranije, a manji broj ljudi jednostavno ne podnosi razliku između očiju. Zato se, kada je to izvodljivo, taj osećaj prvo isproba kontaktnim sočivima.
Ovo nije rešenje za svakoga i ne bira se olako, ali kod pravog pacijenta ume da bude vrlo elegantno.
Multifokalno sočivo
Multifokalno sočivo je sočivo sa više fokusnih tačaka. Ono je odgovor na želju da se posle operacije koristi što manje naočara.
Kako radi podela svetlosti
Optika multifokalnog sočiva izgleda kao niz koncentričnih prstenova na površini. Ti prstenovi razdvajaju ulaznu svetlost na više snopova i usmeravaju ih u različite fokusne ravni. Deo svetlosti gradi oštru sliku na daljinu, deo na blizinu, a kod novijih dizajna i deo na srednju daljinu.
U svakom trenutku, dakle, u oku istovremeno postoji jedna oštra i jedna ili više neoštrih slika. Mozak se vremenom nauči da obraća pažnju na onu koja mu je u tom trenutku korisna, a ostale potiskuje. Taj proces je stvaran i traje, o čemu ćemo govoriti nešto niže.
Iz ovog opisa direktno slede i prednost i mana. Prednost je da imate upotrebljiv vid na više daljina bez naočara. Mana je da nijedna od tih slika ne dobija sto posto svetlosti, i da neoštre slike nisu potpuno nevidljive.
Šta pacijenti opisuju kao dobitak
Kada je izbor bio dobar i oporavak uredan, pacijenti sa multifokalnim sočivima opisuju konkretne, svakodnevne stvari.
Ustanu ujutru i vide sat na zidu bez traženja naočara na noćnom stočiću. Pročitaju poruku na telefonu dok hodaju. U prodavnici okrenu kutiju i pročitaju rok trajanja bez vađenja naočara iz torbe. Na poslu pređu pogledom sa monitora na sagovornika i nazad bez skidanja i vraćanja stakala. Igraju se sa unukom, čitaju mu slikovnicu, pa pogledaju na terasu.
To je realna slika onoga što se dobija: ne savršenstvo, nego smanjena zavisnost od predmeta koji se stalno traži i gubi. Za mnoge ljude to je vredno, i to je pošteno reći.
Halo efekat, bleštanje i kontrast
Sada dolazi deo o kome se retko govori unapred, a koji je obavezan deo razgovora.
Halo efekat je pojava svetlosnih krugova ili oreola oko jakih izvora svetlosti u mraku. Klasičan opis je vožnja noću: farovi vozila iz suprotnog smera, ulična rasveta i semafori dobiju prsten oko sebe. Uzrok je upravo ona neoštra slika koja u multifokalnoj optici uvek postoji uporedo sa oštrom. Kod tačkastog izvora svetlosti u mraku ona se vidi kao krug.
Bleštanje, u stručnom jeziku glare, je rasipanje svetlosti koje smanjuje jasnoću oko jakog izvora. Javlja se pri suprotnom svetlu, na vlažnom putu noću, ponekad i na jakom suncu.
Smanjena osetljivost na kontrast je treći, najsuptilniji efekat. Kontrast je sposobnost oka da razlikuje predmet od pozadine kada nisu crno-beli nego slični po svetlini: sivi stepenik na sivom podu, ivica trotoara po oblačnom danu, lice u polumraku. Pošto multifokalna optika deli svetlost, kontrastna osetljivost je po pravilu nešto niža nego kod jednostavne optike sa jednim fokusom. Na tabli sa slovima to se često ne vidi, jer je tabla crno-bela i jako osvetljena. U životu se povremeno primeti.
Kod većine pacijenata ove pojave su blage i vremenom postanu manje upadljive. Kod jednog dela pacijenata ostanu primetne. Kod malog broja pacijenata smetaju toliko da se razmatra zamena sočiva, što znači još jednu operaciju sa sopstvenim rizicima.
Zato se pre odluke o multifokalnom sočivu ne pita samo „želite li da se rešite naočara”, nego i „koliko vam smeta ako noću vidite krugove oko farova”.
Period navikavanja
Mozak mora da nauči da radi sa novom optikom. Taj proces se zove neuroadaptacija.
U prvim danima i nedeljama posle operacije mnogi pacijenti opisuju da im slika deluje neobično, da moraju da traže pravu udaljenost za čitanje, da im halo efekat smeta. Kod većine se to postepeno smiruje tokom nekoliko nedelja do nekoliko meseci.
Dve stvari tu pomažu. Prva je da unapred znate da će tako biti, jer ono što se očekuje mnogo manje uznemirava. Druga je strpljenje, jer ocenjivanje rezultata posle deset dana nema smisla. O tome šta se dešava u periodu posle zahvata pisali smo posebno u tekstu o oporavku posle operacije katarakte.
Razgovarajte sa hirurgom o izboru sočiva. Pozovite 021 63 61 222 i zakažite pregled u očnoj bolnici Vidar-Orasis Swiss na Bulevaru oslobođenja 76A u Novom Sadu. Radimo radnim danima do 20 časova. Na pregledu se radi biometrija oka, prolazi se kroz vaš dnevni raspored i objašnjava koje opcije za vas imaju smisla, a koje nemaju.
EDOF sočivo (produženi fokus)
Između sočiva sa jednim fokusom i sočiva sa više odvojenih fokusa postoji treći pristup, koji se u oftalmologiji poslednjih godina koristi sve češće. Reč je o sočivima sa produženim fokusnim poljem, u međunarodnoj literaturi označenim skraćenicom EDOF, od engleskog izraza za produženu dubinu fokusa.
Kako se razlikuje od multifokalnog
Multifokalno sočivo pravi dve ili tri odvojene tačke oštrine, sa neoštrim područjem između njih. Zamislite dve upaljene lampe u hodniku i tamu između njih.
Sočivo sa produženim fokusom, umesto dve odvojene tačke, pravi jedan izdužen pojas u kome je slika upotrebljivo oštra. Umesto dve lampe, jedna duža svetleća traka. Rezultat je da nema izraženog praznog prostora između daljine i srednje daljine, pa je prelaz mekši i prirodniji.
Cena tog rešenja je što se pojas ne proteže beskonačno. Kod većine dizajna dobra oštrina pokriva daljinu i srednju daljinu, dakle vožnju, kretanje, televizor, ekran računara, tablu na zidu, cene na polici u prodavnici, ali sitan tekst na blizini često i dalje traži naočare. Sitna deklaracija, telefonski imenik, uputstvo za lek i knjiga sa malim slovima najčešće ostaju područje u kome se pomoć uzima.
Kome takav pristup obično odgovara
Logika izbora je jasna kada se postavi ovako. Ako vam je najveći deo dana između pola metra i beskonačno, dakle računar, sastanci, vožnja, kuvanje, kretanje po kući i napolju, a čitanje sitnog teksta je povremeno, taj profil se dobro poklapa sa produženim fokusom.
Ako vam je, s druge strane, čitanje glavna aktivnost dana i sitan tekst vam je posao, ovaj tip sočiva verovatno neće ispuniti očekivanja, jer ćete i dalje uzimati naočare tamo gde vam najviše smetaju.
Kompromisi koje treba znati
Kod sočiva sa produženim fokusom halo efekat i bleštanje su po pravilu slabije izraženi nego kod klasičnih multifokalnih sočiva, ali nisu isključeni. Neki pacijenti opisuju drugačiji tip smetnje, u vidu blagog zvezdastog razlivanja svetla umesto pravilnog kruga.
Osetljivost na kontrast je obično bolje očuvana nego kod multifokalnih sočiva, a slabija nego kod jednostavne optike sa jednim fokusom.
I ovde važi pravilo o preostaloj dioptriji. Produženi fokus donekle prašta malo odstupanje od planirane dioptrije, ali ne prašta neograničeno, pa se merenje radi jednako pažljivo.
Važno: ovaj opis odnosi se na tip sočiva koji se koristi u savremenoj oftalmologiji uopšte. Da li se konkretno takva sočiva ugrađuju u klinici Vidar-Orasis Swiss jeste pitanje na koje odgovor dobijate u ordinaciji. Ne planirajte odluku na osnovu ovog teksta pre nego što to proverite telefonom ili na pregledu.
Asferično sočivo
Asferičnost se ne odnosi na broj fokusa: to je osobina površine sočiva. Zbog toga se ne bira umesto monofokalnog ili multifokalnog sočiva, već kao njihova karakteristika.
Šta znači asferična površina
Klasična, sferna površina je deo lopte, sa istom zakrivljenošću u svakoj tački. Takva površina ima jednu urođenu manu: zraci koji prolaze kroz njen obod fokusiraju se malo drugačije od zraka koji prolaze kroz centar. Ta pojava se zove sferna aberacija i posledica joj je blago razlivanje slike, najviše primetno kada je zenica široka, dakle u mraku.
Asferična površina nije deo lopte. Njena zakrivljenost se blago menja od centra ka obodu, tako da se ta greška smanji.
Šta pacijent od toga oseti
Efekat se najviše vidi u uslovima slabijeg osvetljenja, kada je zenica šira i kada kroz obod sočiva prolazi više svetlosti. Pacijenti opisuju nešto čistiju sliku noću i manje razlivanja oko svetala.
Torično sočivo kod astigmatizma
Da bismo objasnili čemu služi ovaj tip sočiva, prvo treba razjasniti šta je astigmatizam, jer je to pojam koji se često pogrešno razume.
Šta je astigmatizam
Pravilna rožnjača je zaobljena podjednako u svim meridijanima, kao polovina fudbalske lopte. Kod astigmatizma je zaobljena jače u jednom meridijanu nego u drugom, otprilike kao zadnja strana kašike ili kao lopta za ragbi.
Posledica je da oko nema jednu tačku fokusa nego dve, u dva različita pravca. Slika je razvučena. Pacijenti to opisuju kao izduženost slova, kao senku ili duplu konturu oko svetlih predmeta, kao potrebu da se žmirka da bi se izoštrilo. Sitan astigmatizam ima gotovo svako oko i najčešće ne smeta. Kada pređe određenu meru, počinje da kvari sliku bez obzira na to koliko je ostatak optike dobro podešen.
Ovo je važno u kontekstu operacije katarakte iz jednog razloga. Zamena sočiva rešava zamućenje i jačinu prelamanja, ali ne menja oblik rožnjače. Ako je astigmatizam poticao od rožnjače, on posle operacije ostaje isti kakav je bio.
Kako se astigmatizam rešava kod operacije katarakte
U oftalmologiji postoje dva uobičajena pristupa.
Prvi i najjednostavniji je da se astigmatizam ne dira, a da se posle operacije koriste naočare sa cilindričnim staklom. Za mnoge pacijente je to sasvim prihvatljivo, naročito ako ionako planiraju naočare za čitanje.
Drugi pristup je ugradnja sočiva sa tornom, odnosno toričnom optikom. Takvo sočivo je namerno napravljeno tako da jače prelama svetlost u jednom meridijanu nego u drugom, upravo koliko treba da poništi nepravilnost rožnjače. Da bi radilo, mora se u oku postaviti u tačno određenoj osi, i mora u toj osi ostati. Ako se vremenom zarotira, deo efekta se gubi, pa se ponekad razmatra dodatna intervencija za vraćanje u pravilan položaj.
Koji pristup ima smisla zavisi od veličine astigmatizma, od toga da li je pravilan ili nepravilan i od nalaza topografije rožnjače, merenja koje precizno mapira njen oblik.
Zašto je nepravilan astigmatizam poseban slučaj
Ako je astigmatizam pravilan, dakle ako su dva glavna meridijana međusobno pod pravim uglom, može se korigovati optikom, bilo staklom bilo toričnim sočivom.
Ako je nepravilan, na primer posle ožiljka na rožnjači, kod keratokonusa ili posle nekih ranijih zahvata, ne postoji staklo ni ugrađeno sočivo koje ga potpuno poništava, jer nepravilnost nije opisana jednostavnom geometrijom. Kod takvih očiju se pristup planira posebno i očekivanja se postavljaju drugačije.
Važno: i ovaj odeljak opisuje ono što se u oftalmologiji koristi uopšte. Da li se torična sočiva ugrađuju u klinici Vidar-Orasis Swiss proverite na pregledu ili proverite telefonom.
Tabela: šta ćete videti bez naočara
Sledeća tabela sažima ono što je do sada rečeno. Pre nego što je pročitate, tri ograde koje nisu formalnost.
Prva: vrednosti u tabeli su orijentacione i opisuju tipično ponašanje pojedinih grupa sočiva, a ne rezultat u vašem oku. Razlike između pojedinih dizajna unutar iste grupe su ponekad veće nego što tabela sugeriše.
Druga: sve pretpostavlja zdravu mrežnjaču, zdrav vidni živac i uredan oporavak. Kod oka koje ima i drugo oboljenje, rezultat određuje to oboljenje, a ne izbor sočiva.
Treća: kolona sa cenom ne sadrži brojke jer se doplate razlikuju po tipu sočiva i po dobavljaču, a podatke o tome dobijate isključivo u ordinaciji ili telefonom. Cena osnovne operacije katarakte nalazi se u cenovniku usluga, a iznos eventualne doplate za sočivo sa dodatnim svojstvima nije deo ovog teksta i mora se potvrditi u klinici.
| Tip sočiva | Daljina | Srednja daljina | Blizina | Potreba za naočarima | Noćni vid i halo efekat | Doplata |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Monofokalno, podešeno na daljinu | vrlo dobro | ograničeno | slabo | naočare za čitanje gotovo uvek | najmanje izražen halo efekat, kontrast najbolje očuvan | bez doplate, deo standardne operacije |
| Monofokalno, podešeno na blizinu | slabo | ograničeno | vrlo dobro | naočare za daljinu i za vožnju | isto kao gore | bez doplate |
| Monofokalno uz monoviziju | dobro na vodećem oku | često upotrebljivo | dobro na drugom oku | povremeno, za duže čitanje i noćnu vožnju | halo efekat nije izražen, ali dubina prostora može delovati drugačije | obično bez doplate, potvrditi |
| Asferični dizajn (osobina, ne poseban tip) | prema tipu sočiva | prema tipu sočiva | prema tipu sočiva | prema tipu sočiva | nešto čistija slika u mraku | zavisi od modela, potvrditi |
| Sa produženim fokusom (EDOF) | vrlo dobro | vrlo dobro | ograničeno, sitan tekst obično traži naočare | naočare uglavnom za sitan tekst | halo efekat blaži nego kod multifokalnih, ali moguć | doplata, iznos potvrditi u klinici |
| Multifokalno | dobro | dobro kod novijih dizajna | dobro | naočare povremeno ili retko | najizraženiji halo efekat i bleštanje, kontrast nešto slabiji | doplata, iznos potvrditi u klinici |
| Torično (za astigmatizam, kombinuje se sa gornjim tipovima) | zavisi od osnovnog tipa | zavisi od osnovnog tipa | zavisi od osnovnog tipa | smanjuje potrebu za cilindričnim staklom | zavisi od osnovnog tipa | doplata, iznos potvrditi u klinici |
Tabela obuhvata tipove sočiva koji se koriste u savremenoj oftalmologiji uopšte i nije spisak onoga što je dostupno u klinici Vidar-Orasis Swiss. Koji se tipovi kod nas ugrađuju proverite telefonom ili na pregledu.
Tabelu čitajte kao mapu kompromisa, a ne kao rang listu. Krajnji levi red nije najlošiji, niti je najniži red najbolji. Svaki red je dobar izbor za nekoga.
Ko nije dobar kandidat za multifokalno sočivo
Postoje stanja kod kojih se sočiva sa više fokusa po pravilu ne preporučuju, jer bi njihova mana bila veća od koristi. Ovo nije spisak zabrana. To je spisak razloga za oprez, a konačnu procenu daje lekar posle pregleda.
Bolesti žute mrlje
Žuta mrlja, ili makula, je centralni deo mrežnjače zadužen za oštar vid. Kod degeneracije žute mrlje, kod otoka makule iz bilo kog razloga i kod drugih promena u tom području, kvalitet centralne slike je već smanjen.
Multifokalna optika deli svetlost i dodatno snižava kontrast. Kod oka koje već ima problem u makuli to znači da se malo preostalog kvaliteta troši na nešto što ne donosi korist. Zato se kod takvih očiju po pravilu bira sočivo sa jednim fokusom, koje svu svetlost usmerava u jednu sliku.
Glaukom sa oštećenim vidnim poljem
Glaukom oštećuje vidni živac i sužava vidno polje, često neprimetno godinama. Kod pacijenta koji već ima gubitak u vidnom polju, smanjenje kontrastne osetljivosti dodatno otežava snalaženje, naročito u polumraku i na stepenicama.
Nepravilan astigmatizam i bolesti rožnjače
Multifokalna optika radi ono što treba samo ako svetlost do nje stiže kroz pravilnu rožnjaču. Kod nepravilnog astigmatizma, kod ožiljaka, kod keratokonusa i kod smanjene providnosti rožnjače slika je već izobličena pre nego što uopšte dođe do sočiva, pa fino podešeni fokusi gube smisao.
Profesionalni vozači, naročito noćni
Ovo je grupa kod koje se odluka donosi vrlo oprezno. Ako od kvaliteta noćnog vida zavisi vaš posao i bezbednost drugih ljudi, halo efekat i bleštanje nisu estetska smetnja nego ozbiljan praktičan problem.
Nerealna očekivanja
Ovo je najosetljivija stavka i mora se izgovoriti naglas. Pacijent koji dolazi sa rečenicom „hoću da nikada više ne stavim naočare i da mi slika bude kao kad sam imao dvadeset godina” nije dobar kandidat ni za jedno sočivo, dok se ta očekivanja ne usklade sa stvarnošću.
Sočivo sa više fokusa smanjuje potrebu za naočarima. Ne ukida je pouzdano kod svakoga i ne vraća oko u mladost. Ko to prihvati, po pravilu bude zadovoljan. Ko to ne prihvati, ostaje nezadovoljan i sa tehnički savršeno urađenom operacijom.
Kako biramo zajedno sa vama
Izbor sočiva nije trenutak u kome lekar kaže broj. To je kratak razgovor sa jasnom strukturom.
Prvo se gleda šta oko dozvoljava
Pre bilo kakvog razgovora o željama, pregled odgovara na pitanje šta je uopšte moguće. Gleda se stanje mrežnjače i makule, vidni živac, rožnjača, pritisak u oku, veličina i reakcija zenice, film suza. Radi se biometrija.
Iz toga izlazi lista opcija koje su za vaše oko razumne. Ta lista je kod nekih pacijenata duga, a kod nekih ima samo jednu stavku, i oba ishoda su očekivana.
Zatim se gleda kako izgleda vaš dan
Korisno je da lekaru ispričate kako vam izgleda običan dan, od jutra do večeri. Koliko sati provodite za ekranom. Da li vozite, koliko i u koje doba. Da li čitate knjige ili uglavnom telefon. Da li radite nešto rukama što traži oštar vid iz blizine, kao što su vez, pecanje, sitne popravke, kartanje. Da li vam naočare smetaju iz praktičnih razloga, na primer zato što vam se magle kad izlazite iz hladnoće.
Onda se bira kompromis i zapisuje se dogovor
Kada se preseku mogućnosti oka i vaše navike, obično ostane jedno ili dva rešenja. Tada se dogovara i cilj po dioptriji: da li težimo tome da vidite dobro na daljinu i nosite naočare za čitanje, ili nekoj drugoj kombinaciji.
Dobra praksa je da se na kraju razgovora naglas ponovi šta je dogovoreno i šta se realno očekuje, uključujući i to da mala preostala dioptrija nije isključena. Ako izađete iz ordinacije bez jasne slike o tome šta ćete moći da radite bez naočara, vratite se i pitajte ponovo. To nije nametljivost nego pametna priprema.
Ako se operišu oba oka
Kod većine pacijenata katarakta se razvija na oba oka, pa se operacije rade odvojeno, sa razmakom. Iskustvo sa prvog oka je dragoceno, jer tek tada znate kako vam ta optika stvarno leži.
Zbog toga se, kada nema drugog razloga za žurbu, odluka o drugom oku ponekad donosi tek posle oporavka prvog. Ako vam prvo oko sa određenim tipom sočiva odgovara, drugo se po pravilu radi isto.
Cena, doplate i šta je u paketu
Ovo je pitanje koje pacijenti često ostavljaju za kraj razgovora, iako spada na početak.
Cena osnovne operacije katarakte navedena je u cenovniku. Cene su podložne promeni i uvek ih treba proveriti telefonom pre zakazivanja. Biometrija se naplaćuje kao posebno merenje i takođe je navedena u cenovniku.
Doplata za sočivo sa dodatnim optičkim svojstvima, ako se takvo sočivo bira, nije obuhvaćena osnovnom cenom operacije. Iznos zavisi od tipa sočiva, a podatke o tome dobijate isključivo u klinici. U ovom tekstu namerno nema brojki za doplate, jer bi svaka procena bila neproverena.
Razgovarajte sa hirurgom o izboru sočiva. Pozovite 021 63 61 222 i zakažite pregled u očnoj bolnici Vidar-Orasis Swiss na Bulevaru oslobođenja 76A u Novom Sadu. Radimo radnim danima do 20 časova. Ponesite spisak situacija u kojima vam je vid najvažniji i, ako ih imate, stare nalaze, naročito ako ste ranije radili lasersku korekciju dioptrije.
Šta da pitate svog lekara
Sledeća pitanja su korisna bez obzira na to za koje se sočivo na kraju odlučite. Slobodno ih zapišite i ponesite.
Da li moje oko uopšte dozvoljava sočivo sa više fokusa, s obzirom na nalaz mrežnjače i vidnog živca?
Koje tipove sočiva klinika ugrađuje i koji su od njih meni realna opcija?
Na koju daljinu planiramo fokus i šta to konkretno znači za čitanje i vožnju?
Kolika je verovatnoća da mi posle operacije ostane mala dioptrija i šta se radi ako ostane?
Šta ako mi halo efekat ozbiljno smeta, koje su opcije tada?
Šta je uključeno u cenu, koliko iznosi eventualna doplata i kada se plaća?
Česta pitanja
Vredi li doplatiti za sočivo sa kojim ne moram da nosim naočare?
Zavisi od toga koliko vam naočare stvarno smetaju i od toga kako podnosite kompromise koje takva sočiva donose. Ako vas naočare za čitanje ne opterećuju, doplata verovatno ne rešava vaš problem. Ako vam je nezavisnost od naočara važna, a nemate promene na mrežnjači i ne vozite mnogo noću, ima smisla razgovarati o tome. Odluku ne treba doneti pre pregleda.
Da li sa multifokalnim sočivom sigurno neću nositi naočare?
Ne, to se ne može obećati. Kod jednog dela pacijenata naočare postanu nepotrebne u gotovo svim situacijama, kod drugog dela ostaju za sitan tekst ili za duže čitanje. Realan cilj je smanjena, a ne ukinuta potreba za naočarima.
Šta je tačno halo efekat i koliko dugo traje?
To su svetlosni krugovi oko jakih izvora svetlosti u mraku, najčešće oko farova i ulične rasvete. Javljaju se zbog toga što multifokalna optika istovremeno stvara i neoštru sliku. Kod većine pacijenata postaju manje upadljivi tokom nekoliko nedelja do nekoliko meseci, ali se kod dela pacijenata zadrže.
Može li se sočivo zameniti ako mi ne odgovara?
Zamena je moguća, ali je to nova operacija sa sopstvenim rizicima i ne izvodi se rutinski. Zbog toga je razgovor pre prve operacije toliko važan. Pre razmišljanja o zameni obično se sačeka period navikavanja i proveri da li smetnja potiče od nečeg drugog, na primer od suvog oka ili zamućenja opne iza sočiva.
Da li se veštačko sočivo vremenom zamuti?
Ugrađeno sočivo se ne zamućuje. Kod jednog dela pacijenata vremenom se zamuti tanka opna koja to sočivo drži, što daje slične tegobe kao katarakta i naziva se sekundarna katarakta. Rešava se kratkim laserskim zahvatom, o čemu smo pisali u posebnom tekstu o sekundarnoj katarakti.
Kada se za operaciju uopšte odlučuje i po čemu se procenjuje pravo vreme, objasnili smo u tekstu o tome kada se operiše katarakta. Kako izgleda period posle zahvata, opisali smo u tekstu o oporavku.
Ranije sam radio lasersku korekciju dioptrije. Da li to menja stvar?
Menja, i to na dva načina. Kalkulacija jačine sočiva je složenija i rizik od preostale dioptrije je veći, pa su stari nalazi vrlo korisni. Osim toga, izmenjen oblik rožnjače kod nekih pacijenata sužava izbor tipova sočiva. To ne znači da operacija nije moguća, nego da priprema traži više podataka.
Koliko posle operacije treba čekati na nove naočare?
Dioptrija se ustaljuje tek kada oko zaraste, pa se recept za naočare po pravilu ne piše odmah. Tačan trenutak određuje lekar na kontroli, obično na jednoj od kontrola u prvim nedeljama posle zahvata.
Napomena
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled kod oftalmologa. Opisi tipova sočiva odnose se na ono što se u savremenoj oftalmologiji koristi uopšte i ne predstavljaju potvrdu da je svaki od navedenih tipova dostupan u klinici Vidar-Orasis Swiss. Izbor sočiva se ne može doneti na osnovu teksta, nego isključivo posle pregleda i merenja. Cene i eventualne doplate proverite telefonom, jer su podložne promeni.
Izvori i dodatno čitanje
Sadržaj je medicinski pregledao Prof. dr Mirko Resan. Informacije ne zamenjuju pregled i individualnu preporuku oftalmologa.