Pitanje koje oftalmolozi najčešće čuju od pacijenata posle pedesete glasi otprilike ovako: „Doktore, imam neku maglu pred očima. Da li je to katarakta ili mi je samo porasla dioptrija?” To je potpuno razumno pitanje i, iskreno, nije lako odgovoriti na njega bez pregleda. Oba stanja počinju vrlo slično. Slova postaju mekša (mutnija), znakovi na putu se čitaju teže nego pre, uveče je sve nekako mutnije. Razlika se ne vidi spolja, u ogledalu, niti se pouzdano oseća. Vidi se tek kada lekar pogleda unutrašnjost oka.
U Specijalnoj očnoj bolnici Vidar-Orasis Swiss u Novom Sadu ovo pitanje čujemo gotovo svakog dana. Klinika radi od 2010. godine i u timu su četiri profesora univerziteta. Među njima je i prof. dr Bojan Pajić, u svetu poznat i priznat oftalmohirurg bogatog kliničkog iskustva posebno u oblasti hirurgije katarakte, hirurgiji laserskog skidanja dioptrije i hirurgiji glaukoma.
Ono što sledi je zbir onoga što pacijenti najčešće pitaju i onoga što se na pregledu najčešće ispostavi.
Katarakta, koju nekad zovemo i mrena, je zamućenje očnog sočiva. Očno sočivo je providna struktura veličine zrna pasulja koja se nalazi iza zenice i koja, zajedno sa rožnjačom (providnim prednjim delom oka, nešto kao staklo na satu), prelama svetlost i fokusira sliku na mrežnjaču. Kada to sočivo prestane da bude potpuno bistro, svetlost više ne prolazi čisto. Rasipa se. Slika koja stigne do mrežnjače je slabija, bleđa i sa manje detalja, iako je samo oko iznutra možda savršeno zdravo.
Katarakta je podmukla upravo zato što ide sporo. Kod većine ljudi napreduje toliko postepeno da se čovek na nju navikne pre nego što je primeti. Mozak je izuzetno dobar u tome da vam prikrije gubitak koji dolazi malo po malo. Zato mnogi pacijenti tek posle operacije prvog oka shvate koliko slabo vide i na drugo oko, jer tek tada imaju sa čim da uporede.
Ovaj tekst je napisan da vam pomogne da razlikujete tri stvari: šta katarakta stvarno radi vidu, koji su znaci koje ljudi najčešće prvo primete, i koja druga očna stanja mogu da liče na nju. Nećemo vam reći šta imate, jer to niko ne može preko ekrana. Cilj je da posle čitanja tačno znate šta da ispričate lekaru i zašto pregled ne treba odlagati do trenutka kada vam magla počne da smeta na svakom koraku.
Kako katarakta menja vid
Da biste razumeli šta se dešava sa slikom, pomaže jednostavno poređenje. Zamislite prozor na kuhinji kroz koji godinama gledate isto dvorište. Prvih godina staklo je čisto. Onda se, sasvim polako, na njemu nahvata tanak sloj masnoće i prašine. Ne pukne, ne zamrači se, ne pojavi se rupa. Samo prestane da bude providno onako kako je bilo. Dvorište je i dalje tu, drvo je i dalje na istom mestu, ali detalji se gube, boje su sivlje, a kada sunce udari pod uglom, celo staklo zasija i ne vidite ništa.
Zamućeno sočivo utiče na vid na sličan način. Ono ne pravi crne mrlje niti rupe u vidnom polju. Ono smanjuje kvalitet cele slike.
Magla koja se ne briše
Prvi i najprepoznatljiviji osećaj je zamagljenost. Pacijenti je opisuju na razne načine: „kao da gledam kroz zamagljen prozor”, „kao da mi je nešto navučeno preko oka”, „kao da stalno treba da obrišem naočare”. Ključna reč je: ne briše se. Kod suvog oka ili kod naslaga na sočivima, treptanje ili brisanje stakala nakratko popravi sliku. Kod zamućenja sočiva to ne pomaže, jer prepreka nije spolja nego unutar oka.
Magla ne mora biti ravnomerna. Ako je zamućenje počelo na obodu sočiva, centar vida može dugo ostati pristojan, pa čovek ne primeti gotovo ništa. Ako je počelo tačno iza zenice, u zadnjem delu sočiva, čak i vrlo malo zamućenje može ozbiljno smetati, naročito na jakom svetlu kada se zenica sužava i sva svetlost mora da prođe baš kroz taj zamućeni centar. Zbog toga se dešava paradoks koji zbuni i pacijenta i porodicu: neko ko na kontrolnom pregledu čita solidno na tabli u polumračnoj sobi, na ulici u podne jedva prepoznaje poznanika.
Boje koje polako blede
Zamućenje nije jedina promena. Očno sočivo sa godinama često i požuti. To se dešava toliko sporo da čovek nema sa čim da uporedi promenu. Belo prestaje da bude sasvim belo i vuče na krem ili slonovaču. Plava i ljubičasta gube dubinu i približavaju se sivoj. Razlika između tamnoplave i crne čarape postaje muka.
Ovo je jedan od simptoma koji porodica ponekad primeti pre samog pacijenta. Ćerka koja pomaže roditelju oko kuće uoči da tata više ne razlikuje dve slične flašice u kupatilu ili da mama pere veš na način koji ranije nije bio uobičajen. Kod ljudi koji se profesionalno ili iz hobija bave bojom, slikanjem, šivenjem, farbanjem, električarskim radovima gde su žice kodirane bojom, ova promena zna da bude prvi ozbiljan signal.
Zanimljivo je da posle operacije mnogi pacijenti kažu da im boje deluju „hladno” ili čak preterano plavo, jer godinama su gledali kroz žuti filter i sada im nedostaje. Taj utisak se kod većine ljudi vremenom ublaži kada se mozak prilagodi.
Kontrast koji nestaje pre oštrine
Ovo je verovatno najvažniji, a najmanje poznat deo priče. Oštrina vida, ono što merimo na tabli sa slovima, i osetljivost na kontrast nisu ista stvar. Kontrast je sposobnost oka da razlikuje predmet od pozadine kada oni nisu crno-beli nego su slični po svetlini: sivi stepenik na sivom podu, ivica trotoara po oblačnom danu, tanka bela linija na svetlom putu, lice u polumraku.
Kod katarakte kontrast često strada pre nego što oštrina padne. Zato se javlja situacija koja pacijentu deluje nelogično: na pregledu pročita gotovo ceo red na tabli, a u životu se saplete o prag ili ne vidi da je na stolu prosuta voda. Nalaz kaže da je vid „solidan”, a čovek zna da nešto nije u redu. Oba utiska su tačna, samo mere različite stvari.
Zbog toga je važno da na pregledu ne opisujete samo koliko slova vidite, nego i gde vas vid izneverava u stvarnom životu. To lekaru govori više nego što mislite.
Vid koji zavisi od svetla
Kod zdravog oka kvalitet vida je relativno stabilan tokom dana. Kod oka sa zamućenim sočivom, on postaje ćudljiv i menja se sa osvetljenjem. Neko vidi mnogo bolje u polumraku nego na suncu, jer se u polumraku zenica širi i svetlost može da prođe pored centralnog zamućenja. Neko drugi, sa drugačijim rasporedom zamućenja, funkcioniše sasvim pristojno po danu, a uveče gotovo ništa ne vidi.
Ta nepredvidivost je sama po sebi znak vredan pomena. Ako primetite da vam kvalitet vida jako zavisi od toga da li ste napolju ili unutra, da li je sunčano ili oblačno, da li je lampa iza vas ili ispred vas, to je informacija koju treba preneti oftalmologu.
Vid na blizinu koji se privremeno popravi
Postoji pojava koja mnoge navede na pogrešan zaključak. Kod jednog tipa zamućenja, onog koje počinje u samom jezgru sočiva, sočivo vremenom postaje gušće i jače prelama svetlost. Posledica je pomeranje dioptrije u pravcu kratkovidosti. Za osobu koja je decenijama nosila naočare za čitanje to može značiti da odjednom, posle dvadeset godina, ponovo može da čita novine bez naočara.
To ume da izgleda kao dobra vest i o tome se u narodu priča kao o „drugom vidu” ili „vidu koji se vratio”. Nažalost, nije reč o oporavku. Reč je o promeni optike zamućenog sočiva, i ta faza obično ne traje dugo. Vid na daljinu se u istom periodu po pravilu pogoršava. Ako vam se desilo da vam naočare za čitanje odjednom više ne trebaju, a niste ništa uradili povodom toga, to je razlog da zakažete pregled, a ne da se opustite.
Sedam znakova koje ljudi najčešće prvo primete
Ovo su znaci koje pacijenti sami spontano opisuju kada dođu na pregled. Redosled ovde nije redosled po dokazanoj učestalosti u literaturi, nego po tome koliko se često pominju u razgovoru sa pacijentima kod nas. Nijedan od njih sam po sebi nije dokaz da imate kataraktu, jer svaki od njih može imati i drugi uzrok.
1. Zamagljen vid koji se ne popravlja novim naočarima
Klasična priča ide ovako. Čovek primeti da vidi lošije, ode kod optičara, dobije jače naočare i prvih nedelju dana bude zadovoljan. Onda se magla vrati. Posle nekoliko meseci ponovo menja stakla, i ponovo isto. Ako ste u poslednje dve godine menjali naočare više puta nego u prethodnih deset, a zadovoljstvo svaki put kratko traje, to je jedan od najkorisnijih pokazatelja koje uopšte imate.
Razlog je jednostavan. Naočare menjaju gde se slika fokusira. One ne mogu da učine da svetlost prođe kroz zamućenje bez rasipanja. Ako je problem u prozirnosti, a ne u fokusu, jače staklo ne rešava ništa trajno.
2. Bleštanje na jakom svetlu
Sunce koje udara sa strane, farovi vozila iz suprotnog smera, reflektori na benzinskoj pumpi, sunce koje se odbija od mokrog asfalta ili od snega. Kod zamućenog sočiva svetlost se ne prelama uredno nego se raspršuje unutar oka i preplavljuje sliku. Pacijenti to opisuju kao „zaslepi me” ili „sve pobeli na sekund”.
Zdravo oko takođe reaguje na jako svetlo, ali se brzo oporavi. Kod katarakte oporavak posle bleštanja traje duže, a u tim sekundama čovek praktično ne vidi. Za vozača to može biti veoma opasno.
3. Oreoli i zvezdice oko izvora svetla
Ulična svetiljka koja ima krug oko sebe. Far koji se rasprši u zrake kao zvezda. Semafor koji „curi” izvan svojih ivica. Ovi svetlosni artefakti nastaju iz istog razloga, raspršivanja svetlosti, i najuočljiviji su noću kada je pozadina tamna a izvor svetla jak.
Treba znati da oreoli oko svetla nisu isključivo znak katarakte. Javljaju se i kod suvog oka, kod izraženog astigmatizma, kod nekih stanja rožnjače i kod naglog porasta pritiska u oku. Ako se oreoli jave iznenada i uz bol u oku, crvenilo, mučninu ili glavobolju, to više nije situacija za odlaganje i o njoj govorimo u nastavku teksta.
4. Sve više svetla za istu radnju
Osoba koja je nekada čitala uz jednu sobnu lampu sada pali i podnu lampu, pa još i onu na stolu. Recepti sa lekova čitaju se pored prozora. Uputstvo na kutiji čita se tako što se izađe na terasu. Ako je količina svetla koja vam treba za istu radnju u poslednje dve-tri godine osetno porasla, to je promena koju vredi pomenuti.
5. Otežano prepoznavanje lica na daljinu
Lice je izuzetno zahtevan zadatak za vid, jer su razlike u njemu suptilne i zavise od kontrasta, a ne od krupnih detalja. Zato se dešava da čovek prepozna auto, ali ne i ko iz njega izlazi. Ili da na ulici prepozna poznanika tek po hodu i glasu. Kod starijih ljudi to ume da se pripiše zaboravnosti, iako je u pitanju vid.
6. Duple slike ili senka pored slova na jednom oku
Duplu sliku obično povezujemo sa neurološkim problemima, i kada se ona javi na oba oka to jeste razlog za brzu proveru. Ali postoji i oblik koji nastaje unutar samog oka. Ako pokrijete jedno oko, a duplirana ili osenčena slika i dalje ostane na drugom, uzrok je najčešće u samom oku, u sočivu ili rožnjači. Kod katarakte se to opisuje kao „senka pored slova” ili „duh slike”.
Pravilo koje vredi zapamtiti: dupla slika koja nestane kada zatvorite jedno oko zahteva hitniju proveru nego dupla slika koja ostaje na jednom oku. Prvo može ukazivati na problem u koordinaciji očnih mišića ili u nervnom sistemu.
7. Osećaj da je vid „prljav” iako je nalaz uredan
Ovo je najteže opisati i pacijenti se često izvinjavaju dok to objašnjavaju. Slika je tu, oštrina je pristojna, ali sve deluje isprano, bezvoljno, kao fotografija sa lošeg starog aparata. To je najčešće posledica gubitka kontrasta i promene u doživljaju boja, i to je legitiman simptom, a ne utisak koji treba odbaciti.
Kada nabrajate ove znake lekaru, korisno je da kažete i kada je počelo, da li je na jednom ili oba oka, i da li se pogoršava. Katarakta se često razvija na oba oka, ali gotovo nikada istom brzinom, pa je razlika između levog i desnog oka sama po sebi važan podatak.
Zašto su noćna vožnja i bleštanje rani signal
Ako bismo morali da izdvojimo jednu jedinu situaciju u kojoj se rana katarakta najčešće otkriva, to bi bila vožnja noću. Postoji dobar razlog za to, i vredi ga razumeti, jer objašnjava zašto neko ko na pregledu ima „skoro uredan” vid ipak s pravom tvrdi da mu je vid oslabio.
Noćna vožnja spaja sve što zamućeno sočivo najteže podnosi, i to istovremeno.
Prvo, tama širi zenicu. Kada je zenica široka, svetlost ulazi kroz veću površinu sočiva, uključujući i obodne delove gde zamućenja često prva nastanu. Danju, kada je zenica sužena, svetlost ne prolazi kroz tu zonu i zato je ne primećujete. Noću i ona počinje da utiče na vid.
Drugo, na putu vlada ekstremna razlika u osvetljenju. Imate potpuni mrak i tačku vrlo jakog svetla u istom vidnom polju. Zamućeno sočivo tu svetlost rasipa preko cele slike, pa se detalji u mraku, koji su ionako niskog kontrasta, potpuno utapaju. Pešak u tamnoj jakni, biciklista bez svetla, ivica bankine, životinja na putu, sve to živi u zoni niskog kontrasta.
Treće, oporavak posle bleštanja je sporiji. Prođe vam auto sa jakim svetlima i treba vam nekoliko sekundi da ponovo vidite put. Pri brzini od osamdeset kilometara na sat, tri sekunde su preko šezdeset metara puta koje ste prešli bez pouzdane slike.
Četvrto, noću nema rezervi. Danju vam obilje svetla i visok kontrast praštaju dosta toga. Noću sistem radi na granici i svaki gubitak kvaliteta odmah se oseti.
Zato ljudi tipično prvo prestanu da voze noću, pa tek posle nekoliko meseci ili godina primete da im i danju nešto smeta. Kada čovek kaže „izbegavam da vozim uveče, radije čekam jutro”, to je rečenica koju vredi shvatiti ozbiljno, i to bez obzira na uzrok. Isto važi za ljude koji rade u smenama, na terenu, u magacinima sa mešovitim osvetljenjem ili u građevini.
Za porodicu koja čita ovaj tekst zbog roditelja: ako je roditelj sam od sebe prestao da vozi noću, retko će to predstaviti kao problem sa vidom. Češće će reći da mu se ne izlazi, da je umoran uveče ili da ionako nema gde da ide. Vredi pitati direktno i bez pritiska: „Da li ti smetaju farovi?”
Šta sa vozačkom dozvolom
Ovo je briga koju pacijenti gotovo uvek imaju, a retko je izgovore naglas. Strah da će odlazak kod lekara značiti automatski gubitak vozačke dozvole ume da odloži pregled za godine. Vredi reći dve stvari.
Prva: kriterijumi za vozačku dozvolu propisani su i o njima odlučuje lekarska procena, ne vaš utisak, a ni utisak vašeg okruženja. Druga: kod većine ljudi kod kojih se zamućenje sočiva ukloni na vreme, vid oslabljen zbog tog zamućenja može se popraviti toliko da pacijent ponovo lakše obavlja svakodnevne aktivnosti. Konačan ishod zavisi od stanja mrežnjače, vidnog živca i ostalih delova oka, pa se o očekivanjima razgovara posle pregleda, ne pre njega. Odlaganjem pregleda ništa se ne dobija.
Zašto se dioptrija često menja
Sada dolazimo do samog srca pitanja sa početka teksta. Zašto se dioptrija menja i da li je promena dioptrije znak katarakte ili samo znak da godine rade svoje.
Dioptrija se kroz život menja iz više razloga i nije svaka promena znak bolesti.
Kod dece i mladih oko raste i dioptrija se pomera sa rastom. Posle četrdeset i pete godine gotovo svima slabi sposobnost fokusiranja na blizinu. To se zove presbiopija ili staračka dalekovidost i nije bolest nego očekivana promena elastičnosti sočiva. Zbog nje ljudi počinju da drže telefon dalje od lica i da im trebaju naočare za čitanje. To samo po sebi nema veze sa kataraktom, iako se dešava istoj generaciji i često se meša.
Postoji i treća mogućnost, onaj koji nas ovde zanima. Kada sočivo počne da se zamućuje, ono često menja i svoju gustinu, a time i jačinu prelamanja svetlosti. Rezultat je pomeranje dioptrije, najčešće ka kratkovidosti kod zamućenja u jezgru sočiva. Kod drugih rasporeda zamućenja promena može ići i u drugom smeru ili se pojačati astigmatizam.
Šta razlikuje „običnu” promenu dioptrije od one sumnjive
Nekoliko obrazaca vredi da imate na umu, uz jasnu ogradu da ništa od ovoga nije dijagnostički kriterijum nego povod za pregled.
Obična promena dioptrije obično je spora, javlja se u razmacima od nekoliko godina, i posle nje ste zadovoljni novim naočarima. Sve se popravi i tako ostane.
Promena koja zaslužuje pažnju obično ima drugačiji ritam. Dešava se češće od jednom u godinu ili dve. Novo staklo pomogne kratko. Uz nju idu i drugi simptomi, pre svega bleštanje i pad kontrasta. Dešava se da se oko koje je celog života bilo dalekovido odjednom pomeri ka kratkovidosti. I dešava se da su dva oka krenula različitim tempom, pa razlika između njih raste.
Postoji i pojava koja je posebno vredna pomena kod osoba sa dijabetesom. Nagla promena dioptrije, koja se javi u roku od nekoliko dana ili nedelja i ume da varira, često je povezana sa oscilacijama nivoa šećera u krvi, jer se sočivo pri visokim vrednostima šećera privremeno menja. Ako imate dijabetes i vid vam se menja iz nedelje u nedelju, to je razlog da se javite i oftalmologu i lekaru koji vam vodi dijabetes.
Da budemo pošteni do kraja: promena dioptrije nije sama po sebi pouzdan test za kataraktu. Ona je koristan trag, ništa više. Ima ljudi sa vidljivim zamućenjem sočiva kojima se dioptrija godinama nije pomerila, i ljudi kojima se dioptrija menja iz sasvim drugih razloga. O tome kako se dioptrija uopšte meri i šta znače oznake na receptu možete više pročitati na stranici o refrakcionim anomalijama.
Zašto optičar ne može da odgovori na ovo pitanje
Merenje dioptrije i pregled oka nisu ista stvar. Kada vam se meri dioptrija, utvrđuje se koje staklo daje najbolju sliku. To je vredan podatak, ali on ne govori ništa o tome kako izgleda unutrašnjost oka.
Za odgovor na pitanje sa početka teksta potrebno je da neko pogleda samo sočivo, i to na biomikroskopu, uređaju koji uvećava prednji deo oka i osvetljava ga tankim snopom svetla. Često je potrebno i da se zenica proširi kapima, kako bi se video ceo obim sočiva i, još važnije, mrežnjača iza njega. Tek tada se može reći postoji li zamućenje, gde je i koliko je izraženo, i, što je jednako važno, da li iza njega postoji neki drugi razlog za slabiji vid. Šta sve obuhvata takav pregled opisano je na stranici oftalmološki pregled.
Nije svaka katarakta ista: četiri osnovna tipa
U oftalmologiji se katarakta deli na četiri osnovna tipa prema tome zbog čega je nastala. Ta podela je korisna jer objašnjava zašto se katarakta ne javlja samo kod starijih ljudi, što je najčešća zabluda.
Staračka katarakta
Najčešći oblik i ono na šta ljudi obično misle kada kažu katarakta. Nastaje kao posledica promena u sočivu koje dolaze sa godinama. Belančevine unutar sočiva vremenom menjaju strukturu, sočivo gubi providnost i postaje gušće. Razvija se sporo, po pravilu na oba oka, ali ne nužno istim tempom.
Godine su ovde glavni faktor, ali ne i jedini. Na brzinu razvoja utiču i izloženost sunčevoj svetlosti tokom života, pušenje, neke opšte bolesti i pojedini lekovi koji se uzimaju duže vreme, o čemu odlučuje lekar koji ih je propisao.
Urođena katarakta
Zamućenje sočiva sa kojim se dete rodi ili koje se javi vrlo rano. Može nastati zbog naslednih činilaca ili zbog uticaja štetnih faktora u toku trudnoće, uključujući neke infekcije. Ovo je razlog zašto se novorođenčadi proverava takozvani crveni refleks, jedan jednostavan test kojim se proverava da li svetlost slobodno prolazi kroz oko.
Roditeljima je važno da znaju da je kod dece vreme dragoceno, jer se vid u ranom uzrastu tek razvija i oko koje ne dobija jasnu sliku ne uči da vidi. Ako primetite belu ili sivkastu zenicu na fotografiji sa blicem, ako dete ne prati pogledom ili ako jedno oko odstupa, to se proverava bez odlaganja.
Traumatska katarakta
Nastaje posle povrede oka. Može se javiti odmah posle udarca ili prodorne povrede, ali i mesecima, pa i godinama kasnije. Zbog toga se dešava da čovek poveže maglu pred okom sa nečim sasvim drugim, a zapravo je uzrok povreda od pre nekoliko godina.
Ako ste ikada imali ozbiljniju povredu oka, udarac loptom, granom, alatom, hemikalijom ili varničenjem pri zavarivanju, to obavezno recite lekaru, čak i ako mislite da je davno prošlo. Ovaj tip se češće javlja na jednom oku, što ga i razlikuje od staračkog oblika.
Komplikovana katarakta
Zamućenje koje nastaje kao posledica drugog stanja u oku ili u organizmu. Tu spadaju hronična zapaljenja unutar oka, neka stanja mrežnjače, kao i opšte bolesti, pre svega dijabetes. U ovu grupu se svrstava i zamućenje koje se javi posle nekih očnih operacija ili uz dugotrajnu upotrebu pojedinih lekova.
Kod ove grupe je najvažnija poruka da samo sočivo nije cela priča. Ako iza zamućenja postoji i bolest mrežnjače ili vidnog živca, uklanjanje zamućenja rešava samo jedan sloj problema, a koliko će se vid popraviti zavisi od stanja tih drugih struktura. Zato se pre bilo kakve odluke o zahvatu radi kompletan pregled oka, a ne samo procena sočiva.
Kako to izgleda u svakodnevnom životu
Vredi napustiti opise iz udžbenika i pogledati kako se ovo ispoljava tokom običnog dana. Pacijenti se često prepoznaju upravo u ovakvim scenama.
U prodavnici. Deklaracija na proizvodu je štampana sitno, obično sivim slovima na beloj podlozi, dakle u niskom kontrastu, a osvetljenje je jako i dolazi odozgo. To je kombinacija koja zamućeno sočivo najteže podnosi. Čovek uzme kutiju, okrene je prema svetlu, i to još pogorša sliku. Rok trajanja postaje neprijatna svakodnevna borba.
Za volanom u sumrak. Period između sumraka i pravog mraka je najteži deo dana. Kontrast pada, a svetla se već pale. Mnogi pacijenti kažu da im je taj sat najgori, gori i od pune noći.
Na stepenicama. Stepenik iste boje kao pod, bez ivične trake, po oblačnom danu. Ovo je situacija u kojoj se gubitak kontrasta pretvara u realan rizik od pada. Kod starijih osoba pad ima posledice koje daleko prevazilaze očni problem, i to je jedan od najozbiljnijih razloga da se slabljenje vida ne prihvata kao normalan deo starenja.
Pred televizorom. Titlovi su beli, često na svetloj pozadini, i brzo se smenjuju. Pacijenti prvo pojačaju veličinu slova, pa se pomere bliže ekranu, pa počnu da mole ukućane da pročitaju.
Sa unucima. Sitne igračke na šarenom tepihu, sklapanje kockica, čitanje slikovnice uveče uz slabo svetlo. Ovo je jedna od situacija u kojima ljudi prvi put priznaju sebi da im vid smeta, jer je motivacija velika.
Na poslu. Rad za računarom je specifičan jer ekran sam emituje svetlost, pa ljudi sa zamućenim sočivom ponekad na ekranu funkcionišu bolje nego na papiru. To ume da odloži prepoznavanje problema. S druge strane, ljudi koji rade napolju, u poljoprivredi, građevini ili transportu, ranije osete bleštanje.
Zakažite oftalmološki pregled. Ako prepoznajete opisane promene, pozovite 021 63 61 222 i zakažite pregled u klinici Vidar-Orasis Swiss. Radimo radnim danima do 20 časova, vikendom ne radimo. Pregled je jedini način da se utvrdi šta stoji iza magle pred očima.
Kada nije katarakta nego nešto drugo
Ovo je najvažniji deo teksta i molimo vas da ga ne preskočite. Zamućenje sočiva nije jedini razlog zbog kog vid slabi posle pedesete, a neka od stanja koja liče na njega zahtevaju mnogo bržu reakciju. Kod katarakte se gubitak vida, kada se zamućenje ukloni, u najvećoj meri odnosi na sam optički problem. Kod nekih drugih stanja gubitak može biti nepovratan, a vreme može presudno uticati na ishod.
Ono što sledi nije lista za samodijagnostiku. Naprotiv, poenta ovog odeljka je da pokaže koliko se ova stanja preklapaju u simptomima i zašto ih ni iskusan lekar ne razlikuje bez pregleda. Mnogi ljudi imaju i dva stanja istovremeno.
Glaukom
Glaukom je grupa oboljenja kod kojih stradaju vlakna vidnog živca, najčešće, ali ne uvek, uz povišen pritisak unutar oka. Najčešći oblik kod nas je podmukao na način na koji katarakta nije: on u početku ne pravi maglu u centru, nego neprimetno sužava periferiju vidnog polja. Čovek dugo čita normalno i ne primećuje ništa, jer mozak popunjava praznine, a drugo oko pokriva ono što prvo više ne vidi.
Ključna razlika koju treba znati: oštećenje vidnog živca kod glaukoma se ne vraća. Terapija ima za cilj da se dalje propadanje uspori ili zaustavi, ali ono što je izgubljeno ostaje izgubljeno. Zbog toga je rano otkrivanje kod glaukoma važnije nego kod katarakte, iako katarakta pravi više smetnji u svakodnevnom životu.
Postoji i redak, ali dramatičan oblik, akutni napad povišenog pritiska u oku, koji ide sa jakim bolom u oku i glavi, crvenilom, mučninom, povraćanjem i naglim padom vida uz oreole oko svetla. Takvo stanje zahteva hitan pregled.
Degeneracija žute mrlje
Žuta mrlja, ili makula, je mali centralni deo mrežnjače zadužen za oštar vid, čitanje i prepoznavanje lica. Njena degeneracija povezana sa godinama je jedan od vodećih uzroka gubitka centralnog vida kod starijih osoba.
Simptomi se sa kataraktom preklapaju u onom osećaju „ne vidim dobro na sredini”, ali postoje razlike koje vredi znati. Kod bolesti makule ljudi često opisuju da su im prave linije iskrivljene ili talasaste, da im nedostaje deo teksta u sredini reda, ili da postoji mutna ili siva mrlja tačno u centru pogleda koja se pomera zajedno sa pogledom. Kod katarakte je magla po pravilu ravnomerna, bez iskrivljenja i bez konkretne mrlje.
Naročito je važno da nagli pad centralnog vida ili nagla pojava iskrivljenja linija nije nešto što se odlaže do sledećeg slobodnog termina. Kod jednog oblika ove bolesti brzina reakcije direktno utiče na ishod.
Suvo oko
Suvo oko je verovatno najpodcenjeniji uzrok magle pred očima. Suzni film je tanak sloj tečnosti koji prekriva rožnjaču i predstavlja prvu optičku površinu oka. Ako je taj sloj nestabilan, slika se muti, ali na karakterističan način: magla dolazi i odlazi, pogorša se pri dugom gledanju u ekran, u klimatizovanim prostorijama, na vetru i u grejanoj sobi zimi, a posle nekoliko treptaja ili posle kapi za oči nakratko se popravi.
Baš to je najkorisnija razlika. Vid koji se popravi kada trepnete više puta govori u prilog problemu na površini oka. Vid koji ostaje isti bez obzira na treptanje govori da je uzrok dublje. Suvo oko ume da daje i bleštanje i oreole oko svetla, pa se lako pomeša sa ranom kataraktom.
Dijabetesna retinopatija
Kod osoba sa dijabetesom vremenom stradaju sitni krvni sudovi mrežnjače. To može dovesti do curenja tečnosti u predelu žute mrlje ili do drugih promena koje u dužem periodu ne daju nikakve simptome.
Ovde je ključna poruka neprijatna, ali istinita: ozbiljne promene na mrežnjači kod dijabetesa mogu postojati dok je vid još uvek sasvim dobar. Zato se kod osoba sa dijabetesom pregled očnog dna radi po rasporedu koji odredi lekar, a ne onda kada se pojave tegobe. Osobe sa dijabetesom uz to i ranije razvijaju zamućenje sočiva, pa se kod njih ta dva stanja često nađu zajedno.
Obična promena dioptrije
Na kraju, najbezazlenija mogućnost, i ona je zaista česta. Vid je oslabio, a razlog je samo to što vam trenutne naočare više ne odgovaraju. To se rešava novim staklima i tu nema drame.
Problem je što se ova mogućnost ne može potvrditi merenjem dioptrije. Ona se potvrđuje tako što se isključi sve ostalo. Ako vam nove naočare vrate zadovoljavajući vid, a pregled pokaže da je oko iznutra uredno, onda je odgovor na pitanje sa početka teksta zaista bio taj jednostavniji. To je najbolji mogući ishod pregleda i vredi ga imati crno na belo.
Ostala stanja koja umeju da liče
Vredi pomenuti i nekoliko drugih uzroka na koje ljudi ne pomisle. Promene na rožnjači mogu davati maglu i oreole. Ožiljak ili zamućenje na rožnjači posle povrede ili infekcije menja sliku slično sočivu. Neka neurološka stanja i migrena daju prolazne smetnje u vidu. Neki lekovi utiču na vid. Naglo zamućenje uz plutajuće mrlje i bleskove svetla može ukazivati na promene u staklastom telu ili na mrežnjači.
Ovo nabrajanje nema za cilj da vas uplaši. Cilj je da bude jasno zašto internet ne može pouzdano da razlikuje ova stanja, a pregled može.
Da li se početna katarakta može usporiti
Ovo pitanje pacijenti postavljaju gotovo uvek, i to sa nadom u glasu. Odgovor treba dati precizno, bez lažnog optimizma i bez nepotrebnog obeshrabrivanja.
Ne postoje kapi ni tablete za koje se pouzdano zna da vraćaju providnost već zamućenom sočivu. Ono što je u sočivu izgubilo prozirnost ne postaje ponovo bistro. Zato je jedini način da se zamućenje ukloni hirurški, zamenom sočiva veštačkim, i o tome kada se za to odlučuje piše na stranici o hirurgiji katarakte.
Ono na šta se može uticati je opšti kontekst. U literaturi se navode faktori povezani sa bržim razvojem zamućenja: pušenje, dugotrajna izloženost sunčevoj svetlosti bez zaštite, loše regulisan dijabetes i dugotrajna upotreba nekih lekova, o čemu odlučuje isključivo lekar koji ih je propisao. Nošenje sunčanih naočara sa zaštitom od ultraljubičastog zračenja, prestanak pušenja i uredna kontrola šećera su mere koje se preporučuju iz mnogo razloga, a moguć uticaj na sočivo je samo jedan od njih. Koliko one same po sebi menjaju tok kod pojedinca nije nešto što se može obećati.
U praksi je važnije nešto drugo: rana katarakta se ne mora odmah operisati. U ranoj fazi se često dobro živi uz odgovarajuće naočare, bolje osvetljenje za čitanje i izbegavanje vožnje u uslovima koji vam ne odgovaraju. Praćenje ima smisla, a odluka o zahvatu donosi se onda kada smetnje počnu da menjaju vaš način života. Kada je to trenutak, detaljno je objašnjeno u tekstu o tome kada se operiše katarakta.
Kada zakazati pregled
Postoje situacije koje ne trpe odlaganje i one koje spadaju u redovan termin. Razlika je bitna.
Odmah, isti dan: nagli gubitak vida na jednom ili oba oka · jak bol u oku sa crvenilom, mučninom i oreolima oko svetla · osećaj zavese ili senke koja prekriva deo vidnog polja · nagla pojava mnoštva plutajućih mrlja uz bleskove svetla · nagla dupla slika · povreda oka. U tim slučajevima pozovite 021 63 61 222 u toku radnog vremena, a van njega se javite najbližoj hitnoj službi ili dežurnoj očnoj ambulanti.
U narednim nedeljama: postepeno zamagljenje koje traje mesecima · bleštanje i oreoli koji vam smetaju u vožnji · promena naočara češće nego jednom u godinu do dve · gubitak jasnoće boja · sve više svetla za čitanje · osećaj da vidite lošije na jednom oku.
Redovno, bez simptoma: posle četrdesete se preporučuje kontrola u razmacima koje odredi lekar, a kod dijabetesa, glaukoma u porodici ili prethodnih očnih problema i češće. O tome zašto preventivni pregled ima smisla i kada nema tegoba, više piše u tekstu o preventivnom pregledu očiju.
Kako izgleda pregled i šta ponesite
Na pregledu se proverava oštrina vida na daljinu i blizinu, meri se dioptrija, meri se pritisak unutar oka, pregleda se prednji deo oka na biomikroskopu i, najčešće uz kapi za širenje zenice, pregleda se očno dno. Kapi za širenje zenice deluju nekoliko sati i za to vreme je vid mutan i osetljiv na svetlo, pa ne planirajte da sami vozite tog dana i ponesite sunčane naočare. Osnovne informacije o samom oboljenju nalaze se na stranici katarakta.
Ponesite spisak lekova koje pijete, stare naočare i stare nalaze ako ih imate, i podatke o opštim bolestima. Cena oftalmološkog pregleda po cenovniku iznosi 5.500 dinara, a specijalistički pregled profesora 7.000 dinara. Cenovnik se povremeno menja, pa aktuelnu cenu proverite telefonom pre dolaska.
Šta da pitate svog lekara
Ponesite ova pitanja napisana, jer se u ordinaciji lako zaborave.
- Da li na mom sočivu postoji zamućenje i koliko je izraženo?
- Da li je moje slabljenje vida objašnjeno tim zamućenjem ili postoji još nešto?
- Kako izgleda moja mrežnjača i vidni živac?
- Da li je moja dioptrija stabilna u odnosu na prethodni nalaz?
- Da li mi nove naočare mogu pomoći i koliko dugo?
- Kada da dođem na sledeću kontrolu?
- Da li smem da vozim, i pod kojim uslovima?
- Šta bi bio znak da se javim ranije od zakazanog termina?
Česta pitanja
Da li se katarakta može videti golim okom?
Kod uznapredovalog zamućenja zenica ponekad deluje sivkasto ili beličasto, ali to je kasna faza. U ranim fazama oko spolja izgleda potpuno normalno, pa ogledalo nije upotrebljiv test.
Da li katarakta boli?
Sama katarakta po pravilu ne izaziva bol. Vid slabi, ali oko ne boli i nije crveno. Bol u oku uz pad vida ukazuje na nešto drugo i zahteva brzu proveru.
Može li katarakta da dovede do slepila?
U uznapredovalim slučajevima zamućenje može toliko smanjiti vid da čovek razlikuje samo svetlo i mrak. Za razliku od oštećenja vidnog živca, ovde je uzrok optički. Uznapredovala katarakta uz to može izazvati i komplikacije u oku, što je jedan od razloga zašto se ne preporučuje čekati beskonačno.
Da li mora da se operiše čim se otkrije?
Ne. Rana katarakta se često prati. Odluka zavisi od toga koliko vam smeta u svakodnevnim aktivnostima, od nalaza na oba oka i od pridruženih stanja. To je razgovor sa lekarom, ne pravilo koje važi za sve.
Šta ako imam kataraktu na oba oka?
To je čest slučaj, jer se staračka katarakta obično razvija obostrano, ali retko istim tempom. Redosled i razmak između zahvata određuje lekar posle pregleda.
Hoću li posle operacije nositi naočare?
Kod većine ljudi cilj zahvata je jasnija slika, a ne oslobađanje od naočara. Veliki broj pacijenata i posle zahvata koristi naočare, najčešće za čitanje, zavisno od tipa ugrađenog sočiva. Konačan rezultat zavisi i od stanja mrežnjače i vidnog živca, pa se očekivanja usklađuju pre zahvata.
Da li mogu ponovo da dobijem kataraktu posle operacije?
Ugrađeno veštačko sočivo se ne zamućuje. Kod jednog broja pacijenata vremenom se zamuti tanka opna koja to sočivo drži, što daje slične tegobe i naziva se sekundarna katarakta. To se rešava kratkim laserskim zahvatom.
Da li vežbe za oči, kapi ili ishrana mogu da vrate providnost sočiva?
Ne postoji dokaz da bilo koja vežba ili preparat vraća providnost zamućenom sočivu. Zdrava ishrana i zaštita od sunca su korisne iz drugih razloga, ali ne treba da budu razlog za odlaganje pregleda.
Ja sam ćerka, a roditelj odbija da ide na pregled. Šta da radim?
Najčešće pomaže da se razgovor ne vodi oko bolesti nego oko konkretne funkcije: vožnje, stepenica, čitanja recepata za lekove. Ponudite da zakažete termin i da idete zajedno. Pregled ne obavezuje ni na kakav zahvat.
Zakažite oftalmološki pregled. Pozovite 021 63 61 222 i zakažite termin u očnoj bolnici Vidar-Orasis Swiss na Bulevaru oslobođenja 76A u Novom Sadu. Radimo radnim danima do 20 časova. Na pregledu ćete dobiti jasan odgovor na pitanje da li je u pitanju zamućenje sočiva, promena dioptrije ili nešto treće.
Napomena
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled kod oftalmologa. Simptomi opisani u tekstu mogu imati više različitih uzroka i ne mogu se razlučiti bez kliničkog pregleda. Ne postavljajte sami dijagnozu i ne odlažite pregled zbog pročitanog. Cene navedene u tekstu preuzete su iz cenovnika klinike Vidar-Orasis Swiss i podložne su promeni.
Izvori i dodatno čitanje
Sadržaj je medicinski pregledao Prof. dr Mirko Resan. Informacije ne zamenjuju pregled i individualnu preporuku oftalmologa.